Више од половине грађана Србије има вишак килограма

Више од половине грађана Србије има вишак килограма

Око 58 одсто одраслих грађана Србије има прекомерну телесну масу, а 25 одсто њих је гојазно, док су прогнозе да ће до 2020. чак 44 одсто мушкараца и 31 одсто жена бити гојазно.

С обзиром на те податке, Министарство здравља покренуло је кампању „Тежи равнотежи“, коју подржавају и компаније Удружења за прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије (ПКС) и које следе препоруке Светске здравствене организације о ограничавању садржаја шећери, соли, засићених масти и транс-масних киселина у својим производима.

Кампања се спроводи у циљу превенције гојазности код деце и одраслих.

Секретар Удружења ПКС Димитрије Ивановић указао је да су друштвено-одговорне компаније Бамби, Coca-Cola, Dr. Oetker, MARBO Product, Mars и Nestlé, чланице Удружења за прехрамбену индустрију ПКС, препознале значај те кампање и удружиле своје ресурсе и знање са циљем да допринесу даљем системском решавању проблема гојазности и раду на превенцији тог изазова модерног друштва.

„Навођење нутритивних и здравствених изјава је прописано Законом, у Србији је тај пропис на снази од јула 2018. године. Неопходно је да нутритивне и здравствене изјаве на производима буду засноване на научним чињеницама, и да представљају производ тачно и искрено“, указао је Ивановић на другој едукативној радионици за медије у оквиру кампање.

Руководилац радне групе за квалитет, декларисање и означавање хране у Министарству пољопривреде, Бранислав Ракетић, представљајући новине које доноси Правилник о декларисању, означавању и рекламирању хране, истакао је да сви производи морају да имају нутритивну декларацију на којој су наведени подаци о нивоу шећера, соли, масти и осталих вредности које производ садржи.

„Нутритивна декларација обавезна је за све производе, уз одређене изузетке. Пооштрена је одговорност свих у чијој је надлежности декларисање хране, а потрошачи добијају информативнији извор приликом куповине производа, који је за произвођаче доста захтевнији у односу на данашњи Правилник“, рекао је Ракетић.

Професорка Медицинског факултета у Београду, Будимка Новаковић, истакла је да у Србији 58 одсто одраслог становништва има прекомерну телесну масу, а 25 одсто је гојазно.

Додала је и да према епидемиолошким прогнозама, 2020. године биће гојазно чак 44 одсто мушкараца и 31 одсто жена.

Представница Удружења за прехрамбену индустрију ПКС у радној групи за квалитет, декларисање и означавање хране у Министарству пољопривреде која је припремала нови правилник, Драгана Стикић, каже да је нутритивно декларисање као законска обавеза од половине ове године један од начина да се потрошачима помогне у доношењу одлука при избору намирница.

Према њеним речима, законска обавеза је навођење нутритивних података за 100г односно 100 мл производа, а додатно тражене су и информације за меру порције, као и проценат референтног уноса.

Понављање информација на предњој страни паковања, објашњава она, додатно помаже потрошачу да направи избалансиран и одговоран избор, а произвођачима је остављен избор да у таблици прикажу унос нутријената од јавно здравственог интереса, како би сваки потрошач врло брзо могао да препозна колико порција производа који купује чини укупан унос наведених нутријената.

Додаје и да неки од произвођача иду и корак даље, па су те вредности означили бојама семафора (зелен, жуто, црвено), како би се одмах препознало шта тај производ доноси организму и укупној прехрани.

Стикић указује да су пооштрени и стандарди за рекламирање хране и пића, како би се осигурала заштита деце, промовисао здрав начин живота и подржали родитељи.

Закључак данашњег скупа био је да одговорност за балансирану исхрану обавезује како произвођаче, тако и потрошаче, а за решавање кључних изазова неопходна је уска сарадња владиних институција, јавних здравствених и друштвених организација и индустрије, као и друштвених организација.

Прва радионица за медије одржана је крајем августа на Чиготи.

ТопПрес/ Извор: Танјуг

KOMENTARI