Укупан износ откривене имовинске користи од прања новца и кривичних дела која су му претходила у периоду од 2013. до 2017. године у Србији износи 57.087.732 евра, наводи се у „Националној процени ризика од прања новца и процени ризика од финансирања тероризма“ коју је усвојила Влада Србије.
На основу правоснажних одлука суда, до сада је одузето више од 10 милиона евра у готовом новцу, као и једна породична стамбена зграда, стан, земљиште површине четири ара и 92 квадратна метра, затим 10 аутомобила, камион, две цистерне, 289 покер апарата, девет рулета, 88 телевизора, 23 кућишта за десктоп рачунаре, 19 монитора, 20 штампача, два лаптопа, 17 мобилних телефона и преко 2.700 ауто делова.
Поред тога, на основу Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела у поступку трајног одузимања имовине, одузето је 2.293,46 евра и пет луксузних аутомобила.
Према домаћим законима, имовинска корист (новац, некретнине, покретне ствари, хартије од вредности…) одузима се на основу судске одлуке којом је утврђено извршење кривичног дела, затим кроз одлуку суда на основу које се изриче мера безбедности одзимања предмета и на основу Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.
Тако, откривена имовинска корист код оних који су окривљени за извршење кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица, износи чак 46.795.340,28 евра.
Следе их окривљени за прање новца без претходног кривичног дела у износу од 3.135.180 евра, затим неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога у износу од 2.515.072 евра, пореска утаја – 1.816.366 евра, превара – 946.088, тешка крађа у износу од 299.837 евра и друга дела у којима укупна откривена имовинска корист не прелази 250.000 евра.
Овим подацима одговарају до сада трајно одузети износи, па је тако у кривичним поступцима који се воде против извршилаца кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица, већ је одузета имовина у вредности од 6.556.210,33 евра, што представља 14 одсто од укупно откривеног износа имовинске користи стечене извршењем тог дела.
Потом следе поступци против извршилаца кривичног дела „прање новца“ (без јасно дефинисаног претходног кривичног дела – из којег је прљави новац потекао), након којих је одузета имовина од укупно 2.905.890,63 евра, што представља 92,68 одсто од укупно откривене имовинске користи у поступцима за прање новца.
Новац који се „пере“ по правилу потиче од „криминалне делатности“, а након утврђивања кривице окривљеног суд доноси пресуду на основу које му се одузима имовинска корист.
У периоду од 2013. године до краја 2017. године правноснажно је осуђено укупно 81 лице за кривично дело прање новца.
Међутим, имовину је могуће запленити и пре правоснажног окончања кривичног поступка, када постоји опасност да ће она бити отуђена или сакривена, али се према закључку националне процене ризика та могућност недовољно примењује.
Наиме, Закон је обезбедио органима гоњења предузимање хитних мера у циљу спречавања преноса или уклањања имовине проистекле из кривичног дела било кроз забрану располагања или привремено одузимање предмета, новца или хартија од вредности од окривљеног од ког је потребно одузети имовинску корист или трећег лица на које је ова имовинска корист пренета.
Иако законски оквир обезбеђује правни основ за откривање, утврђивање и одузимање имовине и прихода проистеклих из кривичних дела, писци националне процене ризика су указали да су услед недостатка проактивнсти полиције и правосудних органа, окривљени део откривених прихода – имовинске користи, успели да прикрију у току предистражног или кривичног поступка.
То показује да је у пракси недовољно коришћена и мера привременог обезбеђења имовинске користи из Законика о кривичном поступку, али се очекује да Закон о организацији и надлежности државних органа за сузбијање организованог криминала, тероризма и корупције, чија је примена почела 1. марта ове године, допринесе специјализацији судија и тужилаца и да на крају повећа ефикасност поступака за кривична дела прања новца.
ТопПрес/ Извор: Танјуг