shutterstockshutterstock

Метеоролог Недељко Тодоровић рекао је за РТС да када грми не смемо бити на отвореном терену, поготово у планинским пределима, јер је тамо чешћа појава удара грома у објекте. Најбезбеднији смо у већем стамбеном објекту, у великим градовима, где су објекти набијени и не штрче сами по себи изван терена, истакао је Тодоровић.

У Србији је већ данима веома топло, сунчано, ипак у појединим деловима земље било је и јаке грмљавине. Пре неколико дана, близу Прокупља настрадала је жена док је брала воће, а недавно је у Црној Гори младића у плићаку убио гром.

Метеоролог Недељко Тодоровић рекао је гостујући у Дневнику РТС-а да када грми не смемо бити на отвореном терену, поготово у планинским пределима, јер је тамо чешћа појава удара грома у објекте.

„Кад кажем објекте то значи да не би требало да будемо на отвореном равном терену или на равној површини, да ли је то море или земљиште, и да се склонимо под неки чврсти објекат, под шипражје, чак и да легнемо“, рекао је Тодоровић.

Према његовим речима, најбезбеднији смо у већем стамбеном објекту у великим градовима где су објекти набијени, не штрче сами по себи изван терена.

„И то показује да код обеката који штрче изнад равнине терена, да ли је то усамљено дрво или мањи објекат као колиба у планинским пределима па и човек ако се нађе у пољу или у мору, односно штрчи изнад водене површине – потенцијално је већа вероватноћа да удар грома буде у такав објекат“, каже Тодоровић.

Први удар грома може да буде кобан. При првом уочавању грмљавинског процеса, први звук грмљавине треба се на време склањати, треба већ раније имати варијанту где се склонити ако дође до појаве грмљавине што је у летње време нормална појава, објаснио је Тодоровић.

„Ако се чује прва грмљавина, потражити склониште или у чврстом објекту, а ако га нема на отвореном терену онда боље ући у густу шуму, чучнути или лећи“, истакао је Тодоровић.

Како каже, не постоји стопостотна заштита од грома и громобрани нису стопостотна заштита.

Пракса је показала да громови и поред тога ударају у објекте и на отвореним теренима. Ако је објекат заштићен, мања је вероватноћа да ће гром ударити, рекао је метеоролог.

Према његовим речима, мобилни телефон нема утицаја, то је мала струја која би могла да привуче муњу.

Сви громови не стигну до земље, само јаки, а постоји и међуоблачно пражење, закључио је Тодоровић.

ТопПрес/ Извор: РТС