На тржишту је могуће купити производ на чијем паковању крупним словима пише посно иако у саставу стоји да може садржати и трагове намирница животињског порекла. Законом није речено шта је посна храна а из Министарства пољопривреде истичу да произвођачи не смеју потрошаче доводити у заблуду. Индустрија хране је дужна да уведе посебне линије за производњу посне хране, тврде заштитници потрошачких права.
Иако је производа, који су означени као посни, у продавницама много, верници који поштују религијска правила углавном их не купују. Маријана Рајковић из Гроцке током 40 дана божићног поста намирнице биљног порекла купује углавном на пијаци, и то у свежем стању.
„Дешавало ми се када узмем производ и пише посно окренем позади погледам састав и пише трагови млека, трагови јаја мислим то није посно“, каже Маријана Рајковић.
Марко Стојановић са Етнографског музеја у Београду каже да су данас многе законитости померене па самим тим и начин на који се пости, строго узевши заиста ни једна честица намирнице животинског порекла не сме да се унесе током поста.
Иако за вернике нема дилеме шта је посно за прерађивачку индустрију то је између осталог и питање профита. Потрошачка удружења кажу да индустрија не инвестира у посебне линије за посну храну јер их на то не обавезује ни један пропис. Иако је састав производа 100 одсто биљног порекла, уколико се производи на истој линији којом је претходно прошла мрсна храна, трагови животињског порекла остају ма како да је линија очишћена, објашњавају технолози.
„Потрошач који купи такав производ требало би да се обрати инспекцији управо да инсистира да је доведен у заблуду, да је погрешно информисан и по том основу тржишна инспекција би била надлежна да реагује. Мислим да би могла и пољопривредна инспекија с обзиром да се ради о посној храни да нађе простор да примени дух закона“, каже Петар Богосављевић из Покрета за заштиту потрошача.
Да не би било различитих тумачења закона стручњаци траже да држава детаљније уреди ту област. Произвођачима предлажу увођење цертификата попут јеврејског „Кошера“ или исламског стандарда „Халал“, како би и православни верници имали сигурност да је храна коју једу у складу са религијским правилима поста.
У Србији не постоји пропис који дефинише шта је то посна храна. У министартсва пољопривреде кажу да је ознака посно на сваком производу добровољна информација али да она ипак не сме потрошача да доводи у заблуду.
ТопПрес/ Извор: РТС