Ивањица – На позорници „Округло па на ћоше” избарани председник Ивањице Зоран Лазовић тражио је од окупљеног народа сагласност да привремено, на три дана, кључеве града преда самопроглашеном колеги Браниславу Нушићу (глумац Милан Милосављевић), али је имао и примедбу:
– Он је чудо од човека, за десет година успео је да вам се подвуче под кожу и стекне право на кључеве. Нисам срео никога ко је толико жедан и гладан власти – казао је Лазовић, Нудећи тај симбол власти Нушићу, јер су грађани и гости једногласно тако одлучили.
Нушић, међутим, није хтео олако да се прихвати кључа, постављајући један претходни услов:
– Данас сам прошао једином улицом у Ивањици која носи моје име, и умало нисам сломио штап, ногу и врат. Али, зато Његошева улица сва сија. Нисам више сигуран да ли сам дошао на „Нушићијаду” или „Његошијаду”.
Лазовић је, хтео не хтео, са позорнице обећао да ће радови у улици која носи име славног комедиографа почети колико 1. септембра.
Тако је, ето, изгледала завршница отварања десете „Нушићијаде” на коју су Лазовић и Нушић дошли заједно фијакером, пројездивши улицама овог места. биле су начичкане девојкама у староварошким мкостимима из пишчевог доба, ту се нашао и добошар Саво Јевђевић (78) из Прилика, а посело је почело старим српским колом у које су се ухватиле ивањичке моме, одевене у шалваре и јелеке.
Велики пљесак из народних редова добио је и један Немац. Привредник Јорг Хенскенс за почасни грађанин Ивањице, па је радо стао за микрофон на позорници и проговорио на српском:
– Радујем се што сам овде, много волим Србију а највише Ивањицу. Сваки град на свету има неку своју манифестацију, једни славе храну, други пиће, а ви славите хумор, што је фасцинантно. Заљубљен сам у Ивањицу и природу овог краја, и у животу нема ничег лепшег од насмејаних људи.
Уследила је, дабоме, и здравица на отварању коју је, уз буклију, низао Младомир Млађо Протић из Милићевог села код Пожеге:
„Од Јована Златоуста гледам како стоје уста кад изрекнем које слово, да не буде тешко, болно. и не повредим осећања мог народа од сто рана. То сам мого уз логику и Нушићеву реторику, да обзнаним српска чеда, да их господ бар погледа.”
Одатле су кренула кола и песме, с тим што је Нушић претходно саопштио да више не пише поезију, откако је због песме „Два раба” заглавио у затвору на две године.
ТопПрес/ ГЗС
