Shopping cart

No Widget Added

Please add some widget in Offcanvs Sidebar

TnewsTnews
  • Почетна
  • Вести
  • Мирослав сачувао породични занат: Опанци из Клоке обишли свет
Вести

Мирослав сачувао породични занат: Опанци из Клоке обишли свет

25

Топола – Србија је земља у којој се одувек поштовало и ценило културно наслеђе, игра песма и народно коло – фолклор не може да се угаси, а самим тим ни опанчарски занат који се чува од заборава. Још као дечак Мирослав Павловић (49) из села Клока, ‘крао’ је занат гледајући свог оца како прави опанке, а убрзо су дечачке руке преузеле посао.

“Опанчарством се бавим 36 година, до сада сам направио преко десет хиљада опанака. Учио сам уз свог оца и са поносом могу рећи да ме је добро научио, јер не само да сам сачувао његов занат него сам и напредовао. Опанци из Клоке које ја направим поред наше земље продају се у иностранству и све су више тражени јер не постоји модел који се носи а да га ми не израђујемо”, рекао је за ТопПрес Мирослав Павловић, поменувши само неке од земаља Америка, Француска, Немачка.

Опанци из Клоке, фото: ТопПрес

Опанци се праве од јунеће коже која је у основи опанка односно ђону док се горњи део плете од јареће или свињске коже коју Мирослав приватно набавља у Крагујевцу.

“Ово је посао који се ради искључиво ручно, прво се ђон ставља у воду па се на пластични калуп цвикује затим се кроји жељени облик и онда шије остатак”, објашњава Мирослав и додаје да је за један пар опанака потребно од два до пет сати рада с тога је ово посао за који треба добро загрејати столицу.

Мирослав сачувао породични занат, фото: ТопПрес

Ипак, Мирослав се не жали каже, да је задовољан и да од опанака може солидно да се живи. Цена једног пара креће се између 2.000 – 4.000 динара зависно од модела.

“Леп је ово посао, мора да се воли као и све у животу, треба времена, труда, живаца али љубав увек пронађе пут па тако и у овом послу. Опанке правим величину од броја 18 до 50, и наравно мале за сувенире”, задовољно прича овај вредни опанчар и додаје да у посао уводи свог сина баш као што је његов отац њега.

Од најмањег до највећег опанка, фото: ТопПрес

“Наследник је ту, учи полако, помаже кад је продаја на Опленачкој берби, јер тад имамо штанд где излажемо. Како је породичан посао и како се наслеђује с колена на колено, надам се да ће и мој син заволети уз мене и наставити да се бави овим послом”, сматра наш саговорник.

За опанчарски посао испевани су и стихови који се често чују у Мирослављевој малој радњи: “Опанчићи ситан вез дођи мала ал опрез” .

ТопПрес

Опанци у малој занатској радњи у Клоки , фото: ТопПрес

Коментари су затворене

Читајте још

We use cookies to give you the best online experience. By agreeing you accept the use of cookies in accordance with our cookie policy.

Close Popup