„На тржишту свиња ствари се мењају и у наредних десетак дана можемо очекивати бољу ситуацију, јер услед попуштања мера против короне почињу нормално да раде ресторани, а и наша традиционална тржишта у окружењу се поново отварају“, изјавио је министар пољопривреде Србије Бранислав Недимовић.
„Тржишта на која ми пласирамо су нам поново отворена, јер нису више запљуснута јефтиним месом из Немачке и Холандије, тако да можемо да им поново приступимо, а и увек је у јуну боља ситуација него непосредно после ускршњих празника“, рекао је Недимовић у интервјуу за Танјуг.
Он је прецизирао да се ради о тржиштима Босне и Херцвеговине, Македоније и Црне Горе која су три-четири месеца била праплављена великим количинама врло јефтиног меса из ЕУ.
Недимовић је рекао ако се нада да су проблеми које су имали наши узгајивачи свиња превазиђени и додао како је веома важно што је договорена израда националне стратегије развоја свињарства.
„Године иза нас су биле прилично добре за свињарство када је могло да се заради 25 до 30 евра по товљенику, што је сасвим пристојна зарада. Међутим, сада је храна поскупела и то је ситуација која ће трајати ко зна колико, и ми морамо имати сасвим нов приступ томе како бисмо могли савладати изазове и сачувати свињарство“, рекао је министар пољопривреде.
Недимовић је изјавио да Србија због афричке куге свиња које има у суседним земљама не може да извози свињско месо у Кину, упркос споразуму који је с том државом постигнут.
„Чекамо од кинеске царине да одобри реонизацију, односно да пусте да из оних делова Србије где нема афричке куге можемо да извеземо свиње. Кина до сада то није никоме дозволила, али је све више информација да би могло неколико држава да се нађе у том процесу, па очекујем простор и за нас“, рекао је министар Недимовић.
Додао је да су нам Русија и ЕУ то већ одобриле и да очекује да ни са Кином неће бити проблема.
Недимовић је нагласио да месо заражено афричком кугом свиња не угрожава здравље становништва, али може да послужи као средство економског притиска.
„То је још један додатни притисак на свињарство, и уколико не будемо поштовали мере превентиве може да се деси да дође до девастације тог фонда. Ја се надам да у Мачви и Војводини где су нам највећи ресурси за производњу нећемо имати афрчку кугу свиња. На истоку нам се она појавила због огромних жаришта у Буграској и Румунији и дивљих свиња које преносе болест“, објаснио је Недимовић.
Министар је приметио да на граници са Мађарском нема тог проблема, због ограде коју је она подигла да би спречила улазак миграната.
Он је рекао да извоз говеђег меса добро стоји због отварања читавог Блиског истока за нашу говедину, али је додао да је пласман свињског меса на нова азијска тржишта доста тежи.
„Мањи је број становништва који се храни свињским месом и ограничнени сте на одређене делове света где то можете да продате. Далеки исток је та дестинација. Ту сад има неколико проблема, морате добити њихове серфиткате о здравственој исправности. Да је неко рекао пре десет година да ће Србија да конкурише за добијање сертфиката за извоз свињског меса у Вијетнам вероватно би се сви смајали, али то је тржиште од 80 милиона становника које добро плаћа и које жели свињско месо“, рекао је министар пољопривреде.
Додао је да се уз Вијетнам ради и на омогућавању извоза свињетине у Хонг Конг, Тајланд, па и у Индонезију, иако је већински муслиманска земља.
„Један део њиховог становништва, и то већи део не конзумира то месо, али сасвим довољан део постоји, величине десет Србија који га конзумира. Морамо се борити, велики су логистички трошкови и изазови, имате и конкуренцију САД-а и других земаља које имају споразуме о слободној трговини без царина. То нису била наша тржишта, први пут наступамо тамо и преговарамо и са мађарском владом да пробамо заједно да се изборимо“, открива министар Недимовић.
Он је рекао како министарство са америчком Међународном развојном финансијском корпорацијом (ДФЦ) у последње две године има добру сарадњу, а ради се о гаранцијском фонду према пословним банкама за покривање колетарала пољопривредника који желе да добију кредите за опрему, механизаицју или прерађивачке капацитете.
Недимовић је прецизирао да се најава о субвенционисању набавке 750 нових трактора односи на програм који је развијен са Светском банком.
„Очекујем да ће бити бар толико трактора за воћаре, повртаре и сточаре. За воћаре и повратаре се конкурс завршава 4. јуна, а за сточаре креће задње недеље јуна. Сви имају могућност да конкуришу, довољно да имају регистровано пољопрвредно газдинство и да имају вољу да раде“, рекао је министар пољопривреде.
Недимовић је подсетио да произвођчи обезбеђују 10 одсто учешћа, држава даје 50 процената средстава која могу да послуже као обезбеђење за банкарски кредит за преосталих 40 процената средстава.
„Надам се да ће то бити добро, и до сада већ имамо 1.000 захтева у сектору воћа и поврћа, а имамо још два дана конкурса. Пошто код нас све иде у последњем тренутку не би ме изненадило да буде двоструко више пријава“, оценио је Недимовић.
На примедбе председника скупштинског Одбора за пољопривреду Марјана Ристичевића да има доста примера да корисници подстицајних средстава за младе пољопривреднике злоупотребљавају тај новац, Недимовић одговара да су контроле у току.
„Док није било ове мере сви су причали зашто нема мере за младе пољопривреднике, сада када има онда ће као и у сваком послу бити покушаја злоуопотребе. Ми радимо сада системске контроле свих младих пољопривредних произвођача који су добили стартап средства и немојте имати никакву дилему, ми имамо њихова средства обезбеђења, имамо алате како то да разрешимо и тренутно смо у контроли средстава из 2017. године“, рекао је Недимовић.
Министар је подсетио да је пољопривреда од 2018. године имала сталан раст доприноса српском БДП-у, уз очекивање да се тај тренд настави и током 2021. године.
„Прошле године када је била корона, пољопривреда је нарасла пет одсто. То је био озбиљан допринос да БДП падне само 0,9 одсто 2020. године.
Очекујем, ако успемо да задржимо резултате из 2020. да ће то бити добро за српску пољопривреду и сви су показетљи да ћемо бити у плусу. Сад, да ли ће то бити око један одсто, плус, минус, али у плусу ћемо бити сигурно“, закључио је Недимовић.
Приступање Србије ЕУ значи огромна средства за пољопривреду
У тренутку када будемо валоризовали све што радимо у процесу приступања ЕУ и добијемо подршку из Уније, кроз пољопривреду ће највише да се види колико је ЕУ за обичног човека важна, изјавио је данас министар пољопривреде, водопривреде и шумарства Бранислав Недимовић.
Он је, учествујући на седници Националног конвента о Европској унији, напоменуо да се половина прописа који морају да буду усвојени у процесу приступању у поглављима 11, 12 и 13 односи на пољопривреду.
„У процесу приступања ЕУ пољопривреда је сектор који је најугроженији и најостељивији, мислим на произвођаче, али су користи невероватне. Процене кажу да бисмо добили три до четири садашња буџета у процесу приступања“, рекао је Недимовић.
Додао је да су оба мерила из поглавља 11 испуњена о чему је званично обавештене Европска комисија и сада се очкује њен одговор.
„Мислим да је у оквиру тога најважнија ствар ИПАРД програм. Не могу да се похвалим да нам је релаизација маестрална али ћемо ових дана расписати позив за скоро 60 милиона кроз меру 1, а акредитовали смо још мере рурални туризам и техничку помоћ“, рекао је Недимовић.
Напоменуо је да је проблем то што Министарство због пандемије нема довољно људи који би се бавили теренским контролама услова за реализацију ИПАРД-а.
Недимовић је истакао да је поглавље 12 које се односи на безбедност хране најтеже за реализацију.
„Ми ћемо дати све од себе да након усвајања Закона о регулисању трежишта пољопривредних производа откочимо процес у делу који се односи на класичну свињску кугу што смо све урадили на укидању вакцинације и поднели захтев Ди џеј Сантеу у децембру 2019. да нам то валоризује, они су анасм се најавили у јануару 2020. да ће доћи у контролу и чекамо две године на то“, напоменуо је Недимовић.
Афричка куга свиња нам толико прети да може све да сруши за пет минута, рекао је Недимовић, напомењући да је потребна помоћ ЕУ како би се то спречило, јер та болест у Србију долази изи Румуније и Бугарске.
„Све што нај је Влада у 2021. ставила у задатак ћемо се потрудити да испунимо“, рекао је Недимовић.
Говорећи о стартап пројектима за младе у области пољоприведе, Недимовић је казао да је држава за те сврхе најпре ангажовала средства из републичког буџета како би, каже, најпре младе на локалном нивоу обучили за касније коришћење ИПАРД програма.
Истиче да је негде око 4.700 младих добило средства за стартап пројекте.
„Ми немамо толике капацитете као Словенија која за стартап даје 40.000 евра, ми смо ишли са подршком која је подрзумевала подршку од 75 одсто бесповратних средстава, док они преосталих 25 одсто треба да реализују сами у наредних годину дана“, рекао је Недимовић.
Наводи да је у току спровођење контроле за средстава која су дата 2017. године.
На питање премијерке Ане Брнабић, која је учествовала у дијалогу Националног конвента, шта је урађено по питању паљења стрњике, која је ранијих година идентификована као један од разлога аеорозагађења, Недимовић је навео да је тај проблем доста мањи коришћењем ИТ технологија у области пољопривреде.
Министар је казао да је 2017. године на њивама у Србији било велико паљење стрњике, а нарочито у јужном Банату и Срему.
Истакао је да је онда Министарство у сарадњи са Биосенс Институтом спровело пројекат који је подразумевао снимање и идентификовање њива које пале стрњику, а само упозорење, каже Недимовић, смањило је тај проблем.
„Нисмо хтели да кажњавамо, прво смо хтели да снимамо и детектујемо пожар на свакој тачки. Након прве сезоне пројекта обавесили смо пољопривреднике да знамо да су палили стрњику“, рекао је Недимовић и додао да се тај пројекат и даље спроводи, а да се о рестрективнијим мерама размишља.
Координаторка Националног конвента о Европској унији Наташа Драгојловић истакла је да новац из ИПАРД-а није довољано искоришћен и додала да тај проблем мора да се превазиђе мотивисањем грађана да улажу у рурални туризам и пољопривреду.
ТопПрес/ Извор: Танјуг