Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић изјавио је данас да би до краја године требало да буде расписан тендер за одржавање путева у Србији, први пут у последњих 30 година.

Весић је у разговору за РТС истакао да се за одржавање путева у нашој земљи годишње троши између 35 и 40 милијарди динара и додао да се налози за то дају без тендера, те да нека од предузећа која то раде имају уговоре старе више од 30 година.

„Државна ревизија је пре три године дала налог ‘Путевима Србије’ да се то уреди, онако како треба, у складу са законом. Када сам постао министар, једна од првих ствари које сам тражио била је да се то припреми и очекујем да ћемо до краја године расписати тендер за одржавање путева, што ће се односити на текуће и редовно одржавање путева, као и зимску службу која је део тога“, рекао је Весић.

Навео је да ћемо на тај начин имати фирме које имају капацитет да то раде и да ће постојати казнена политика према њима уколико не одржавају путеве, јер ће бити одговорне ако имају рупе на деоницама које одржавају, а не да ту штету плаћају „Путеви Србије“.

„То ће омогућити транспарентније трошење јавних финансија јер тај новац припада свим грађанкама и грађанима, држава ће знати какву услугу добија за одржавање путева, а они који одржавају путеве биће сигурни у свом односу са државом, каква имају права и све што иде уз то тако да ће бити задовољни и они који одржавају путеве и грађани који их користе“, рекао је Весић.

Говорећи о безбедности на путевима, Весић је рекао да би требало појачати казнену политику у саобраћају јер неки људи својом неодговорношћу доводе у опасност не само свој, већ и туђе животе, а то је нешто што је, према његовим речима, недопустиво.

„Ми смо, као министарство, тражили оштрије казне за покривање таблица и то веома оштре јер неки људи мисле да покривањем таблица могу да спрече да буду кажњени. Такође, тражили смо да се уведу обавезне цираде за камионе јер по путевима има расутог шљунка и другог материјала колико хоћете“, навео је Весић.

Министар је додао да се тренутно ради на пројекту претварања постојећих путева у паметне путеве, заједно са „Телекомом Србија“ и институтом „Михајло Пупун“.

„То значи да ће путеви комуницирати самостално са аутомобилима, односно да ће софтвер аутомобила самостално читати знаке и нећете моћи да возите брже од предвиђеног“, рекао је Весић.

Весић: До краја године готова још једна деоница Моравског коридора

Весић је изјавио да ће до краја године бити пуштена у саобраћај деоница Моравског коридора, од Крушевца до Врњачке Бање, 54 километара брзе саобраћајнице Шабац – Лозница, преосталих 5,6 километара до Ваљева и око 40 километара Дунавског коридора који ће, како каже, у потпуности бити завршен у септембру следеће године, скоро годину дана пре рока.

Весић је рекао да ће већ у септембру бити завршена обилазница око Горњег Милановца и да је, када су у питању планирани километри путева до краја године, једино неизвесно да ли ће бити завршена деоница Сремска Рача – Кузмин.

„Ту вршимо притисак на турског извођача који се, нажалост, не понаша баш најбоље. Недавно смо им наплатили прве пенале јер су прекршили уговор и то ће бити политика коју ћемо и убудуће водити, али ћемо их натерати да заврше посао у року јер они то могу да ураде до краја године, ако се уозбиље и почну да раде како треба“, рекао је Весић.

Када је у питању деоница ауто-пута од Паковраћа до Пожеге, министар је рекао да је тунел „Лаз“ завршен и опремљен, а да је, када је реч о тунелу „Муњино брдо“, у једној цеви остало да се пробије мање од 90 метара, а у другој око 230 метара.

„Очекујемо да прву цев пробијемо између 15. и 25. октобра, а да у првој половини децембра буде пробијена друга цев како бисмо онда кренули са опремањем тунела“, рекао је Весић.

Додао је да је за опремање тунела потребно око шест месеца, те да је план да до 1. јуна следеће године буде пуштена у саобраћај деоница до Пожеге, чиме ће аутопут „Милош Велики“ коначно бити завршен.

Министар се осврнуо и на најаву председника Србије Александра Вучића о улагањима у локалне и регионалне путеве у вредности од милијарду евра.

„Осим ауто-путева и брзих саобраћајница, важно је да реконструишемо и локалне путеве. У Србији имамо око 15.000 километара магистралних и регионалних путева од чега, како се процењује, око 6.000 километара није баш у најбољем стању. Годишње сами, од свог новца, реконструишемо између 800 и 1.000 километара, како које године. Уколико будемо успели да добијемо ових око милијарду евра, а председник је то најавио и добићемо их сигурно, по 250 милиона годишње, то значи да на годишњем нивоу можемо да реконструишемо додатних око 2.000 километара локалних и регионалних путева“, рекао је Весић.

Истакао је да је ово историјска одлука председника Вучића и додао да ће ресорно министарство, са надлежним путарским предузећима, бити спремно да ту одлуку спроведе.

Говорећи о недавној посети црногорске делегације Београду, Весић је подсетио да је том приликом са министарком саобраћаја Црне Горе Мајом Вукићевић потписао Заједничко писмо Европској комисији о прузи Београд-Бар.

„Ми смо конкурисали за нови план раста западног Балкана у оквиру кога је Европска унија обезбедила додатни новац, више од шест милијарди евра, да се наш део пруге гради из тог плана, док ће Црногорци тражити да се гради њихов део“, рекао је Весић.

Навео је да је током посете црногорске делегације постигнут и договор о изградњи ауто-пута између Србије и Црне Горе.

„План је да до јуна следеће године стигнемо до Пожеге, а после нам остаје 108 километара до Црне Горе од чега смо већ уговорили 75 километара до Дуге Пољане. Што се тиче Црне Горе, њима остаје да ураде педесетак километара тако да ћемо заједнички тражити партнера да то урадимо и верујем да ћемо тако лакше наћи некога ко ће заједно са нама градити тај ауто-пут који је веома важан за односе две земље, привреду, грађане“, рекао је Весић.

Министар је, између осталог, рекао да ће у будућности више пажње бити усмерено на карго саобраћај чија нас, како каже, експанзија тек чека.

Србија је транзитна земља и можемо много више да зарадимо на карго саобраћају, рекао је Весић и додао да је министарство на чијем је челу затражило од Саобраћајног факултета да уради студију развоја карго саобраћаја у Србији.

„Та студија ће, када буде завршена, бити усвојена на влади и то ће бити наш план како ћемо развијати интермодалне терминале у нашој земљи“, додао је Весић.

Добро је што ће РГЗ примати грађане, али два дана у седмици је недовољно

Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић поздравио је одлуку Републичког геодетског завода (РГЗ) да почне са пријемом грађана кроз кампању „Отворена врата катастра“, али и указао да су два дана у седмици предвиђена за то недовољна и навео да ће надзор над радом катастра ипак бити спроведен, саопштило је ресорно министарство.

„Добро је што је директор РГЗ Борко Драшковић прихватио моју сугестију и почиње да комуницира директно са грађанима. Није добро што то ради два дана у седмици, јер радна недеља траје пет дана, од понедељка до петка“, истакао је Весић реагујући на најаву РГЗ-а да покреће кампању „Отворена врата катастра“.

У оквиру те кампање ће начелници и руководиоци свих служби за катастар широм Србије бити на располагању за пријем грађана сваког уторка и четвртка после 13.00 часова, уз претходно заказивање.

Поручио је да ће наставити да инсистира на томе да грађане примају сваки дан, како би могли у директној комуникацији са катастром да рашчисте шта се дешава са њиховим предметима, а не само преко овлашћених представника који им ту услугу наплаћују.

Поновио је да ће до краја недеље формирати комисију за спровођење надзора над радом РГЗ, која ће утврдити стање у катастру.

„Ја ћу са извештајем комисије упознати Владу Србија а након тога и јавност и тада ћу предложити мере иза којих ће Влада Србије стати. До тада, добро је да примају грађане, макар два дана, а моја им је препорука да то раде свих пет радних дана“, закључио Весић.

ТопПрес/ Извор: Танјуг