РЕПУБЛИЧКИ геодетски завод запослиће 567 стручњака. Како “Новости” сазнају у Влади Србије, Комисија за давање сагласности за ново запошљавање одобрила је да ова институција ангажује појачање, и то на неодређено време. Укупан број запослених у Републичком геодетском заводу тако ће прећи 3.000, и то зато што би ове године требало да се заврши његова реформа. Циљ је катастар с поузданим и доступним подацима.

За “Новости” је у Влади Србије потврђено да ће конкурс бити расписан до краја марта, а тражиће се стручњаци за информационе технологије, право, геодезију и географију.

– То ће бити највећи пријем нових радника у РГЗ од њеног оснивања – кажу у Влади Србије.

– Ово је уједно и највећи јавни позив у јавној управи у Србији, макар у последњој деценији. Ново запошљавање је неопходно, јер је тренутни кадар РГЗ просечне старости од чак 57 година. Потпуно је извесно да следи природни одлив због одласка у пензију.

Влада Србије, под руководством Ане Брнабић, за 2018. годину је најавила стварање е-катастра. Судови, јавни бележници и јавни извршитељи мораће да по службеној дужности Републичком геодетском заводу доставе уговоре које су оверили ради уписа у катастар. Намера је да се од почетка 2020. године промена власништва у катастру региструје у року од једног дана. На тај начин грађани ће бити заштићени од евентуалних превара, куповине туђих станова или непокретности оптерећних хипотеком, што се тренутно дешава.

Е-катастар даје могућност за бољи пословни амбијент, а тиме и бољи ранг на Дуинг листи Светске банке. За инвеститоре, ажурна евиденција власништва омогућава да ће лакше долазити до кредита. У истом периоду треба да се заврши и адресни регистар, а он за више од три милиона грађана значи да ће коначно добити адресу са улицом и бројем.

УКРШТЕНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

ПОУЗДАНИ подаци катастра биће основа за изградњу дигиталне платформе Националне инфраструктуре геопросторних података (НИГП). Она ће омогућити да се урбанистички планови комбинују с катастарским и статистичким подацима, адресним регистром или да се користе информације о клизиштима и плавним подручјима. На основи тих података са дигиталне платформе могуће је донети одлуке о томе да ли је једна локација добра за изградњу фабрике, дистрибутивног центра или продајног простора.

ТопПрес/ Извор: Вечерње новости, С.Б