ХРИСТОС васкрсе! Готово да нема узвика са више симболике, вере и духовности од поздрава којим ће се данас и наредних дана међусобно поздрављати православни верници, честитајући празник Христовог васкрсења.

Црвено јаје древни је симбол овог празника. Оно симболизује поновно рађање, непрекидни поредак природе чији је човек саставни део и који свако носи у себи. Црвена боја представља крв коју је Христос пролио на Голготи окајавајући грехе људи, потврду чуда које је преобразило свет, као и радост због његове победе над смрћу.

Васкрсу и данима који му претходе највише се радују најмлађи. Обичај туцања офарбаним ускршњим јајима, смирење у посту и окупљање око празничне трпезе од давнина су красили радост Васкрса.

Јаје је код већине народа симбол живота, плодности и напретка. За њега се од давнина верује да има магијску моћ. Митови о настанку јајета постоје код Феничана и Вавилонаца. Остаци јајета пронађени су у египатским гробовима, као и некрополама из ранохришћанске ере.

Тачан одговор на питање када је овај обичај црква прихватила не постоји, али се први пут фарбана јаја помињу код хришћана у 12. веку, иако су код Словена стигла тек четири века касније. У народном веровању обичај фарбања јаја везује се за само васкрсење Исуса Христа.

Новозаветна истина каже да се после догађаја на Голготи Марија Магдалена обрела у Риму с намером да проповеда хришћанску веру, затраживши да је прими лично цар Тиберије. Марија је императору пришла речима: “Христос васкрсе”! На његово питање како може мртав да устане (“у то је немогуће веровати, као и веровати да ово бело јаје може постати црвено”) догодило се – чудо. Јаје је постало ружичасто, па тамно, на крају јаркоцрвено.

Ускршња јаја у средишту су и мноштва народних обичаја и веровања. Сматра се да фарбано јаје закопано у њиви или винограду чува летину. Још је жив обичај да се ујутру, на Васкрс, сви укућани омрсе најпре фарбаним јајетом.

Највећи српски истраживач обичаја и симболике Веселин Чајкановић указивао је да у религији и митологији јаје има велики значај.

– Због тога што је јаје извор живота, имало је велику улогу у култу мртвих – записао је он. – Лако је разумети да ће жртва у јајима бити нарочито драга мртвима, јер јаје садржи оно што је мртвима најпотребније – живот.

ТЕХНИКЕ ФАРБАЊА

СРПСКЕ домаћице посебно су веште у исцртавању и бојењу васкршњих јаја. Најчешће се користе три технике. Прву чини осликавање јаја цртежима или украсима и њихова аутентичност је првенствено у ликовном умећу, а мање у колориту. Друга врста празничних јаја су она која су премазана бојама. Трећи тип декорације постиже се лепљењем листова биљака, које се после кувања отискују на кори стварајући јединствени природни украс. У новије време све се шире користе налепнице, или специјалне фолије којима се јаја “облаче”. Јаја се данас фарбају најчешће посебним индустријским бојама, мада велики број домаћица најрадије користи природне материјале – луковину, коприву, боровнице…

ТопПрес/ Извор: Вечерње новости, Раде Драговић