Топола – Када говоримо о сеоском туризму поред природе, смештаја, културно историјског наслеђа, потенцијалним гостима треба обезбедити и домаћу храну. Општина Топола свој развој базира на туризму и дефинитивно има доста тога да понуди туристима. Значајну улогу на свим манифестацијама које се одржавају у Тополи и окружењу имају жене из Удружења жена Опленац, које излажу своје производе и на тај начин промовишу овај крај. Једна од њих је и Ана Никодијевић из Овсишта, која је пре седам година одлучила да покрене сопствени бизнис и за ових неколико година постигла је невероватне резултате.
„Све је кренуло 2014. године, тада сам имала довољно времена и тражила сам начин да попуним буџет који је у том тренутку био на ниском нивоу. Одувек сам припремала зимницу и волим то да радим, а када нешто радите са пуно љубави резултат не може изостати. Најпре сам прерађивала наше воће и поврће али из године у годину количине су се повећавале па се сада снабдевам намирницама са наше локалне пијаце, од проверених произвођача из окружења. Потражња за зимницом већ превазилази моје могућности, радим преко целе године али задовољни купци који се увек враћају за мене су најбоља награда“, каже за ТопПрес, Ана Никодијевић.
Њена зимница се одавно издвојила од осталих из разлога што је прво визуелно другачија а онда и што је посебних укуса. Наиме, Ана је у својим теглама направила спој слатког и киселог уз додатак резбарења па тако свака тегла изгледа другачије.
„Зимска Анина салата је резбарена и то радим искључиво сама, увече када никога нема тако да је свака тегла аутентична и прича за себе, сличност постоји али не тотална идентичност. Од своје баке сам научила да комбинујем воће и поврће у једној тегли јер воће има шећере који су потребни киселој зимници поред тога побољшаће укус а и на око изгледају лепше. Док резбарим мозак је на одмору, сваки цветић, лист, или било који облик који направим мојим теглама дају посебан печат а муштерије ми често кажу, ‘ово је толико лепо да нам је жао да поједемо'“, прича нам Ана.
Ова вредна домаћица зимницу припрема искључиво ручно и у сваку теглу је уложено пуно труда и рада, због тога се више и цене овакви производи а за домаћом храном одувек је владало велико интересовање. Зимницу из њене кухиње купују многи првенствено из околних градова а онда и даље а на полицама се налази на десетине различитих укуса и врста.
„Ту су разне врсте паприка, краставци, карфиол, љуте паприке пуњене сиром у маслиновом уљу. Разне врсте ајвара, од печене паприке затим комбинација са печеним патлиџаном, обавезно цепкани ајвар љути и цене су од 600 до 900 динара. Ко воли љуто ту је ловачка салата која је изузетно пикантна. Различите врсте слатка, бела трешња по мени најлепша, шљиве са орасима или без, потом од смокб+ве, јагоде, дивље купине, рендане дуње и цене су око 300 динара за ту врсту зимнице. Правим и различите врсте компота, пекмеза, џемова од пре две године радим и програм без шећера а нешто на шта сам баш поносна је водњика то је скуп свих бобичастих воћки које можемо наћи у шуми. Водњика је препуна витамина Ц. У понуди су и различите врсте киселе туршије, паприка пуњена шангарепом и белим луком која се припрема на старински начин“, прича Ана.
И нема сумње да гости из прека и далека могу одолети свим овим ђаконијама. Једно је сигурно да домаћа зимница увек пронађе свог купца и да се задовољни потрошачи увек враћају када једном пробају овакву зимницу.
ТопПрес
