Горњи Милановац – Да ко чека тај и дочека најбоље доказује и пример Милана Томића из села Гојина Гора који је својевремено био најпознатији младожења у Србији. Многа срца је освојио искреном жељом да пронађе сродну душу која се не либи живота на селу у ком живи. Сви су тада били одушевљени његовим поступком, али невеста она права никако није долазила на кућни праг да обрадује стару мајку. Многи су тада причали да девојке заиста беже од живота на селу, тешког посла и да скоро све које желе да се удају више преферирају градску средину. Ипак, кад је и сам престао да се нада десило се чудо. Милан је упознао жену свог живота, заљубио се на први поглед и верио. Жени се ове јесени.
„Живот је непредвидив и леп. Кад сам, може се рећи, дигао руке од женидбе појавила се она. Упознали смо се сасвим случајно, она се није уопште ни јавила на онај мој оглас преко фејсбука, а за који је чула читава Србија. Није ме уопште ни познавала из те приче, тек касније кад сам јој испричао је схватила да сам то ја. Љубав између нас је планула на први поглед. Она је дивна особа и има све што сам одувек тражио. Нисам желео много да чекам јер време брзо пролази, верио сам је и рекла је да. Она живи у Панчеву, а у септембру ће се доселити у моје село. Спремна је да због љубави напусти градски живот, удобност стана и посао. Свидела јој се моја искреност, какав сам човек и зато је моје срце пуно“, каже овај будући младожења за РИНУ.
Вест да је пронашао своју сродну душу и како се нада љубав за читав живот, обрадовала је многе. Али, ипак, највећа милина око срца је његовој старој мајци. Кућу је средио својим поштеним радом и са десет прстију, обрађује неколико хектара земље, бави се воћарством и сточарством. Истиче да се на селу тешко ради, али да може лепо да се живи управо од тог свог рада.
„Мојој жени ништа неће недостајати. Стално сам причао да иако живимо у селу то није џунгла, близу су школа и аутобуска станица. Путеви добри. Али, као да то није довољно за младе девојке да се одлуче ту да се удају, као да је свима циљ да се удају у град. Зато сам својевремено и ставио онај искрени оглас на Фејсбук. Ја сам своју срећу нашао, али остало је још много неожењених момака у селима у нашем крају управо зато јер је девојкама драже да раде у граду па чак и за малу плату, него да у селу буду своје на своме. Надам се да ће се то некада променити, да нам се не угасе школе и села“, додаје Милан.
Овај вредни планинац само је још један доказ да срећа долази онда кад јој се најмање надате и очекујете. Милану у дом права срећа стиже ове јесени, остварила се његова и жеља старе мајке јер ће снајка прећи кућни праг.
ТопПрес/ РИНА