Да ли је тржиште кафе у Србији стављено под контролу након увођења обавезе да свако паковање кафе има акцизну маркицу, колико је пржионичара прешло из „црних токова“ у легално пословање, и колико уопште има регистрованих произвођача кафе у нашој земљи, знаће се вероватно крајем године када би Министарство финансија могло да објави јавни Регистар свих произвођача кафе.
За сада, постоје два јавна регистра оних који су у обавези да на своје производе лепе акцизне маркице, регистар произвођача алкохолних пића и регистар произвођача дувана, Велики произвођачи кафе се надају да ће Регистар „пржионичара“ бити, такође, јавно доступан у наредном периоду.
Од почетка године, када је држава увела обавезу стављања акцизних маркица на кафу, 380 фирми је преузело „налепнице“, од чега је 371 домаћи произвођач кафе, а девет су увозници кафе, кажу за Танјуг у Министарству финансија.
Овај податак по први пут показује колико је у Србији оних који се легално баве прерадом, пржењем и паковањем кафе.
Подаци АПР-а, пак, показују да је са „претежном шифром делатности“ тренутно активно 167 активних привредних субјеката (шифра делатности 10.83) који се баве прерадом чаја и кафе.
Иако су ови произвођачи регистровани, то и даље не значи да сви могу да стављају маркицу на паковање кафе, јер дозволу за то даје Министарство финансија.
Завод за израду новчаница и кованог новца Топчидер, је у пероду од 1. јануара до 30. септембра ове године одштампао и издао укупно око 120 милиона акцизних маркица за кафу.
ТопПрес/ Извор: Танјуг