Од почетка руско-украјинског сукоба домаће воће све теже налази пут до ове земље. Током 2022. године Србија је добила дозволе за извоз јабука у Египат и Индонезију, али да би пошиљке кренуле ка новим тржиштима потребно је усклађивање фитосанитарних услова и укидање царина, пише Агроклуб.
На тржиште Руске Федерације за 11 месеци прошле године извезено је јабуке у вредности од 62 милиона евра, што је за 10 милиона евра мање него у истом периоду 2021.
„Тренутно транспорт робе и наплата функционишу неометано. Проблем је неизвесност наплате недоспелих потраживања где је валута плаћања око 40 дана, а ситуација на терену је непредвидива“, каже за РТС директор Миракс аграра Александра Вучковић.
Интерес за сарадњу постоји
После Руске Федерације по величини извоза су значајне још две земље – Уједињени Арапски Емирати и Саудијска Арабија, показују подаци Привредне коморе Србије. На ова тржишта је у првих 11 месеци 2022. године извезено јабуке у вредности од приближно 14 милиона евра, што је, заправо, надоместило губитке са руским тржиштем. Велики потенцијал представља и тржиште Велике Британије. Током 2022. произвођаче јабуке и извознике обрадовала је вест да би воће могли да пласирају на тржишта Индонезије и Египта.“Египат, као једна од земаља која је апсолутно зависна од увоза када је реч о јабукама и која годишње увози ово воће у вредности од преко 300 милиона долара, препозната је као изузетан потенцијал за домаће произвођаче и извознике. Привредна делегација Србије је овим поводом боравила у посети Каиру. Обострани интерес за сарадњу у овом сегменту постоји, али се и даље очекује реализација Споразума о слободној трговини и усклађивање фитосанитарних сертификата између две земље“, кажу у ПКС.
Прехрамбени национализам или обуставити производњу?
Иако је храна у свету све скупља, произвођачи јабуке кажу да инфлација није пратила раст откупних цена овог воћа.
„Просечна продајна цена за прву класу је око 75-80 евроценти по килограму и то је цена која је слична годинама. Јабука би тебало да кошта бар 10 центи више да би овај посао имао смисла“, оцењује директор Агроуније Никола Ненадовић. Зато не чуди што се мали произвођачи одлучују да напусте овај посао, закључује Јавни сервис.Ипак у нашој земљи и даље доминирају засади под шљивом и јабуком. Према подацима из књиге „Воћарство“ аутора дипл.инг.агр. Станка Некића из 2021. године, то су биле бројке од 72.000 ха односно 25.100 ха површина овог воћа.
„Морамо да видимо како да повећамо потрошњу воћа у Србији. Наша је око 10-11 килограма по глави становника. То је јако мало. У Немачкој само малине троше 10 килограма по глави становника. Морамо више да промовишемо локалне пороизводе, да се код људи развије свест о значају коришћења воћа.
Је л ви данас чујете да неко каже да неће да купује јабуку јер се јабука много прска. У производњи јабуке се строго води рачуна о моменту коришћења пестицида. Предлагао сам да се у јавним установама предност даје нашем воћу у односу на, рецимо, банане и наранџе“, каже професор Пољопривредног факултета у Новом Саду Зоран Кесеровић.
ТопПрес/ Извор: Агроклуб