foto-shutterstock-foto-shutterstock-

Чачак – Уз стално смањење сетвених површина и укупног рода, у пет последњих година увоз кромпира

у Србију био је чак 26 милиона долара већи од извоза, објавила је Политика у штампаном издању.

Иако нашу земљу одликују веома повољни агроеколошки услови за гајење кромпира уз традицију од 212 година, из лета у лето бележи се смањење површина под овом културом, у науци проглашеном за биљку будућности. Кромпиришта су са 100.000 хектара (1970) сведена на 40.000 (2016), па је просек у минулих 12 лета (2005 – 2016) био 52.000 хектара, уз годишњи пад од 2,28 одсто. У свету се, истовремено догађа стопа раста од 1,28 процената.

,,Површине под кромпиром 2016. године, у односу на 2000. када је ступила на снагу забрана извоза нашег кромпира у земље Европске Уније због појаве прстенасте трулежи, смањене су чак 42,71 процената. Иако је 2012. укинута речена забрана, поља под кромпром и даље су све мања. До овако опадајућег тока дошло је првенствено због неисплативости производње, неодговарајућег избора сората а највише због лоше економске политике у аграрној области“, каже за „Политику” др Бранислав Влаховић, редовни професор Пољопривредног факултета у Новом Саду.

Род у Србији последњих 10 година јесте око 790.000 тона по сезони, уз смањење укупног приноса од 2,74 одсто из године у годину. Из нанизаних података назире се српски просек од 15,1 тона по хектару, док је у свету 18,2 тона (Белгија 47 тона, Француска 45, САД и Холандија 44, Немачка 42, Велика Британија 40…).

,,Да би се зауставио пад производње неопходна је помоћ наше државе: улазак страних улагача у посао прераде или подстицај домаћим фабрикама да прошире садашње и подигну нове линије. Тако би се подигла сигурност српских кромпираша за пласман. Повећање површина неминовно би увећало и приносе по хектару, уз обавезну промену произвођачких навика: морају да користе квалитетан, безвирусни садни материјал, благовремено примењују све агротехничке мере поготово наводњавање у критичним периодима и унапређују знање и технологије.“

Професор Влаховић оцењује да би Србија, „после укидања забране извоза у ЕУ производњу могла да повећа и на 70.000 хектара а то би омогућило и увећање рода на скоро милион тона”, напомињући да „наша држава има фантастичне услове за то, плодно земљиште, оцедно и лако, уз изузетно погодне температуре ваздуха и земље у току вегетације”.

За последњих пет година Србија је извезла кромпир у износу од 8.371.000 долара (у просеку 1,67 милиона годишње) а увезла за чак 34.424.000 долара (6,88 милиона годишње) уз укупан трговински дефицит од 26 милиона у том раздобљу. Од просечног годишњег увоза (19.000 тона), скоро две трећине (10.000 – 12.000) јесте прерађени кромпир за помфрит, који никако не може да се сврста у робу високе технолошке обраде, да би била неопходна куповина у иностранству.

То нам потврђује и Ратко Вукићевић, власник предузећа „Агромобил” у Гучи. Показао нам је у Немачкој набаљен једноставан уређај, од свега неколико стотина евра, који омогућује да се помфит припреми не од замрзнутог, већ од свежег кромпира, практично пред гостом.

,,И није потребно да се љушти. Реч је о сорти алверстон расет, али сад морамо да чекамо две године да би држава одборила њено узгајање у Србији“, каже Вучићевић.

Иначе, највећи српски произвођач кромпира, географски, јесте Моравички округ (Чачак, Ивањица, Горњи Милановац, Лучани), а водећи прерађивачи су у Бачком Маглићу („Марбо продакт”), Чачку („Чипс веј”), Београду („Фриком”), Горњем Милановцу („Свислајон Таково”) и Хоргошу („Хигло”). Водећи светски прерађивач је компанија „Меккејн фудс лимитид” из Канаде са 50 различитих производа, 60 фабрика, 20.000 запослених, уз продају у 160 држава и годишњи промет од 10 милијарди долара.

ТопПрес/ Извор/ Политика,  Г. Оташевић