Министар за рад Зоран Ђорђевић је најавио у уторак да ће социјалне карте бити уведене до краја маја или почетка јуна, када би требало да буде усвојен Закон о социјалним картама.
Ђорђевић је на Економском самиту Србије рекао новинарима на питање докле се стигло са израдом социјалних карата, да је тај процес подељене у три фазе.
„Тендер је завршен, желимо да све базе података које има министарство ставимо у једну базу података и да на једном месту имамо све обједињено. И направимо апликацију која ће да укрсти те наше податке. То ће бити први пут да ће нека прва државна институција, Министарство рада, које ће то да имплементира у Државном дата центру“, рекао је Ђорђевић.
Навео је да би то требало да се заврши крајем маја или почетком јуна, до када би требало да буде усвојен Закон о социјаним картама.
Како је рекао, то ће пружити основ за другу фазу, а то је имплементирање у нашу базу свих података из других база, које поседују други државни органи.
„Трећа фаза би требало да крене почетком 2020. године. То је онај корак који радимо заједно са Данском, да применимо алате за уркштање података и добијање информција које ће нама у министрству дати могуцност да финансијску помоћ дајемо аутоматски, без администрације и папирологије“.
Ђорђевић је рекао и да су садашње процедуре за добијање помоћи компликоване и да одузимају доста времена.
„Када будемо све то увели, грађани ће добијати помоћ по аутматизму, али ће је тако и губити ако се стекну услови да више немају право на то“, навео је министар.
Израда социјалних карата врло је осетљива ствар, објаснио је, пре свега због заштите података о личности, а с обзиром да ће се сви подаци о сваком грађанину налазити на једном месту.
Министарство ће у свему томе поштовати Закон о тајности података о личности, поручио је.
„Ипак, неће моћи било ко, чак ни министар рада да приступа свим тим подацима, већ ће миснитарство само добијати укрштене податке који ће нама давати елементе да доносимо разне одлуке – да ли ће некоме бити мања или већа социјлна помоћ и да ли ће неко добијати право на неку помоћи из других закона, да ли постоји злоупотреба, да ли постоје повезана лица и слично. Све то је сада тешко доказиво. Ми трентно не можемо да извршимо контролу свега“, рекао је министар.
Како је навео, захваљујући социјалним картама помоћ ће бити подељена на правичан начин и ће све бити транспарентно.
ЂОРЂЕВИЋ: НУЛТА ТОЛЕРАНЦИЈА ПРЕМА СИРОМАШТВУ
Циљ увођења електронске управе, централног регистра становништва и електронског система социјалних карата је стварање снажног механизма за спровођење владине политике нулте толеранције према злоупотребама и чврсте намера да осетљиве категорије добију законску помоћ без обзира да ли крајњи корисници знају да на њу имају право или не.
То је данас изјавио министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић током другог дана Економског самита Србије, и истакао да Србија данас има нову политичку, економску и социјалну димензију развоја.
„И поред изузетних резултата које је Србија постигла, следе даље реформе, пошто још нису до краја спроведене суштинске реформе, као што је стурктурна реформа јавних предузећа и преиспитивање стваране потребне постојања великог брја државниих агенција и институција уведених током претходног режима“, указао је Ђорђевић гворећи на панелу о „Борби против сиромаштва и неједнакости“.
Он је истакао да су се реформски процеси у Србији претходних деценија одвијали у непредвидивим геополитичким променама и ратовима, које су створиле велики јаз између богатих и сиромашних.
Почетком 21. века политика у којој су се одвијали реформски процеси довела је, каже министар, до уништвања привреде, рекордне стопе незапослености, раста сиромаштва, криминала, корупције, неуспешне приватизације.
Истиче да и поред таквог стања, Србија данас има рекордан пад незапослености, који износи испод 12 одсто, а тај проценат, каже министар, наставља да пада.
„Равноправност и једнаки услови кључни су за напредак друштва“, оценио је Ђорђевић и додао да је циљ владе нулта толеранција према сиромаштву и сваке врсте неједнакости.
Данас је Србија, истиче он, боље место за живот и инвестирање, а томе је допринела, наводи, боља наплата пореза, штедња, фискална дисциплина, стварање повољних услова за инвеститоре, отварање нових радних места, пад незапослености, давање концесија путем јавно-приватног партнерства.
Будућност је, истиче Ђорђевић, у едукацији нових знања, јер је, подвлачи, образована радна снага најважнији привредни ресурст, те ће држава још више улагати у иновативно предузетништво, а од великих компанија тражити више помоћи за друштво.
„Ниједна одговорна власт не жели да се њени грађани суочавају са егзистиционалним проблемима“, подвукао је Ђорђевић.
И поред тога што се, додаје он, многи проблем још увек решавају, економска привреда се коначно мења у корист Србије, а то доказује, каже, спољнотрговински биланс Србије који са већином земаља бележи суфицит, док је од 2006. до 2015. бележио дефицит.
Закључује да развијена Србија не треба да буде на приватизацији, већ на управљачком менаџменту који ће привреду водити у корист предузећа, запослених, њихових влансика, државе, грађана и целог друштва, али и на приливима страног капитала и јачања међународне позиције националне економије.
На дводневном Економском самиту Србије учествују министри, високи европски званичници, представници привреде и јавне управе.
Организатор самита је TGI Group International, а медијски партнер самита је новинска агенција Танјуг.
ЂУКИЋ ДЕЈАНОВИЋ: ОСТАЈЕМО ПОСВЕЋЕНИ СМАЊЕЊУ СТОПЕ СИРОМАШТВА
Министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић изјавила је данас да ће Влада Србије остати посвећена раду на смањењу стопе сиромаштва, која је са 8,8 одсто у 2006. години, смањена на 7,2 одсто у 2017.
Она је на Економском самиту Србије рекла да ће се радити на стварању друштва једнаких могућности и навела да је Влада показала бригу за будућност становништва и формирањем Кабинета за демографију и популациону политику 2016. године.
Према њеним речима, тај кабинет је за две године уложио 630 милиона у 76 локалих самоуправа, како би подстакли рађање и створили боље услове за живот родитеља и деце.
„Донели смо и нову стратегију за подстицај рађања, која даје правни оквир за реализацију пронаталитетних мера“, навела је Ђукић Дејановић.
Циљ је, како је рекла, да се до краја 2030. године, у оквиру Агенде 2030, за најмање ;половину смањи број мушкараца, жена и деце који живе у било којем облику сиромаштва.
ТопПрес/ Извор: Танјуг