Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Зоран Ђорђевић рекао је данас да су због борбе против рада „на црно“ уведене ванредне инспекцијске контроле 365 дана у години и 24 сата дневно јер се процењује да држава због непријављивања радника дневно губи осам милиона евра.
Он је поводом почетка кампање „Реци не раду на црно“ рекао да је стратешки циљ Владе Србије од 2014. године борба против сиве економије и да ће трајати неограничено док се нелегалан рад не сведе на ниво земаља ЕУ.
„Од нелегалног рада штету има, не само држава, већ и радници који губе социјалне бенефиције, немају плаћено боловање, годишњи одмор и не могу да подигну кредит“, рекао је Ђорђевић.
Додао је да је Министарство рада увело телефон за пријављивање послодаваца који ангажују раднике „на црно“ и да је пријава анонимна тако да радници неће сносити штетне последице.
Он је, на питање новинара да ли има заштићених фирми јер је „Александар Вучић као премијер и гост једне телевизије рекао да зна да и у том медију има непријављених радника“, рекао да нема заштићених фирми и да се цела Влада залаже за то.
„Стиже много пријава међу којима има и лажних само зарад промоције оног који пријављује“, рекао је министар.
Ђорђевић је истакао да „Владу не боли само чињеница да радници раде ‘на црно’ у Србији већ и то што нелегално раде и у иностранству“.
„Предузели смо низ мера са словачком владом да обезбедимо да наши радници не раде ‘на црно’, а тако ћемо радити и са владама других земаља“, рекао је Ђорђевић.
Он је подсетио да је постигнут споразум са Руском федерацијом да се омогући да радници који су у тој земљи раније радили повежу стаж, а да они који раде „на црно“ неће моћи да остваре то право.
„Сви који одлазе у иностранство на рад преко посредника треба да погледају списак регистрованих агенција на сајту Министарства за рад и не плаћају провизију посреднику јер њу треба да плати послодавац“, рекао је Ђорђевић.
На питање када ће бити смањени парафискални намети привреди Ђорђевић је рекао да је то комплексно питање и да се на томе ради са Министарством финансија јер пре укидања тих непореских прихода треба обезбедити да се републичка или локална каса, зависно у коју иде одређени приход од намета, пуни другим приходима.
Амбасадор Норвешке у Србији која помаже Министарству за рад у спровођењу акције против сиве економије, Арне Санес Бјорнстад рекао је да се систем у тој земљи заснива на принципу да сви који раде добијају оно што им припада.
„Рад на црно се у Норвешкој зове преваром јер они који нелегално раде варају сами себе пошто не добијају социјалне бенефиције“, рекао је Бјорнстад.
Вршилац дужности директора Инспекције рада Стеван Ђуровић рекао је да је инспекција прошле године обавила 53.424 надзора и утврдила да је 22.411 људи радило на црно што је за око 3.000 или 15 одсто више него годину дана раније.
„У 2017. години пронађено је 769 нерегистрованих фирми и 1.183 лица на раду ‘на црно’, поднето 38 кривичних пријава и наплаћена казна у износу од 231 милион динара“, рекао је Ђуровић.
Председник Уније послодаваца Србије Милош Ненезић рекао је да привредници подржавају кампању против нелегалног рада и сваку акцију за унапређење привредног амбијента.
Додао је да је Унија за сваку акцију која уједначава услове пословања привредника и спречава нелојалну конкуренцију.
ТопПрес/ Извор: Бета