Свилајнац – Док их неко можда и не погледа, а други баце одмах по изласку из продавнице има и оних који сваки фисклани рачун чувају, пребројавају се и остављају га у посебну кутију. Управо такав је и Брано Живковић из Свилајнца који има све примерка од тренутка кад су му издали први фискални рачун, па све до дана данашњег.
„Ја сваког дана кући у своју колекцију донесем бар један рачун. Када би свако чувао овакве рачуне, главовоља би била знатно мања. Знало би се где се новац троши, што би књиговође рекле шта је ушло, а шта изашло од промета. Ја сам све моје фискалне рачуне сложио по годинама, од тренутка када су законом обавезали занатнилије 2006. године. Сваки тај рачун ја уписујем у своју картицу у којој се може видети када је легла пензија, када сам нешто купио, а када продао. Нема грешке, све црно на бело стојји“, рекао је за РИНУ, колекционар Брана.
У својој приватној колекцији Брана чува рачуне старе и преко 20 година , али оно што ову колекцију чини посебно богатом јесте несвакидашњи примерак који се ретко виђа. Знајући за његову љубав према колекционарству и према фискалним рачунама пријетељ му је поклонио прави „драгуљ“.
„Он се накуповао у продавници, поприличан број артикала а рачун му је био преко 40.000 динара. Када му је радница све то сабрала и одштампала фискални рачун био је дуг један метар и 95 центиметара. Поклонио ми је тај џиновски рачун од скоро два метра који се ретко виђа и то је посебан експонат у мојој колекцији“, додао је Живковић.
Међутим, овај човек необичног хобија има још много тога чиме може да се похвали. У дворишту његове куће паркирани су стари сеоски плугови који имају посебно значење.
„Сачувао сам их од заборава, враћају ме у лепа времена када сам у свом селу орао њиве и бавио се пољопривредом. Моја мајка је на тај начин прехранила породицу и радови у пољу без ове справе били су незамисливи. Ако је неко у свом домаћинству имао волове са којима је ове плугове могао да повуче да би дубље заорали, онда је то значило да је прави газда“, закључио је Брана.
ТопПрес/ РИНА
