Горњи Милановац – Српска краљица Драга Машин, жена Александра Обреновића, једна је од најинтригантнијих припадница ове династије. Да је одувек постојало интересовање медија за живот чланова краљевске породице доказује и чињеница да су Српске новине у броју од 25. јула 1900. детаљно описале ток краљевског венчања, сведочећи да је у недељу 23. јула исте године у београдској Саборној цркви „Витешки Краљ Србије, уз благослов Св. Православне Цркве, добио супругу у бајноме лицу изабранице Свога срца, а Србија и српски народ Краљицу свога рода, своје крви…”, пише агенција РИНА.
Фотограф Милан Јовановић добио је ексклузивно право да први објави снимке са венчаних свечаности. Oва фотографија је једна од ретких на којoj се јасније могу сагледати детаљи невестине хаљине.
„Венчаница краљице Драге је израђена од сатена у боји слоноваче, обилато покривена наборима и бриселским чипкама посутим штрасом, а карактеришу је висока крагна која затвара врат, сагласно типу венчаних хаљина који је био en vogue у последњим деценијама XIX века. Дугачак шлеп на венчању су придржавале две девојчице „у сеоском руву рудничког и београдског округа”. Уз хаљину је ишао и дуги бели вео који је за главу био причвршћен брилијантском тијаром“, рекао је за РИНУ Александар Марушић, директор Музеја рудничко-таковског краја.
Расположиви подаци не нуде јасну представу о о терзијској радњи или салону у којем је ова раскошна хаљина набављена. Али према одређеним историјским подацима највероватније је наручена месец дана пре венчања у некој од европских метропола.
„Према неким претпоставкама наручена је у Вајсмановој радњи у Бечу, на име госпође Шнајдер у износу од шест хиљада форинти, а друга претпоставка, проистекла из архивских истраживања, каже да је посланству у Паризу било наложено да се из Српског павиљона на Светској изложби 1900. године издвоји венчаница „са целом гарнитуром црквеног одела које је изложио Павловић из Београда” и да се одмах пошаље у српску престоницу“, открива Марушић.
Венчање овог краљевског пара изазвало је велике полемике у тадашњој Србији, јер је краљ Милан имао другачије планове за свог наследника. Он је предложио да то буде немачка принцеза од Шамбург-Липеа, ћерка његовог великог пријатеља. Међутим, у Београду се већ тада знало за љубав Александра и Драге. Често је позивана на сваки важан пријем и како се наводи у појединим историјским списима, сви су тада хвалили њену тактичност, отменост, лепоту, памет и суздржаност.
ТопПрес/ РИНА