Shopping cart

No Widget Added

Please add some widget in Offcanvs Sidebar

TnewsTnews
  • Почетна
  • Вести
  • Фирме у стечају, запослени годинама без плата – 70.000 радника чека расплет
Вести

Фирме у стечају, запослени годинама без плата – 70.000 радника чека расплет

FOTO PRINTSKRIN RTS
25

После ИМТ-а који су купили Индијци, до половине маја на продају путем јавног надметања иде још 55 предузећа која су под стечајем. Међу њима има некадашњих гиганата. Расплет чека око 70.000 радника у Србији чије су фирме у стечају а они годинама без плате. У Влади тврде да имају план за ефикасније стечајне поступке.

Цвркут птица пред краљевачким “Магнохромом”, могла би да замени фабричка бука. Свакога у граду радује вест да је на помолу решење за гиганта, који је због презадужености пре две године склизнуо у стечај.

“Ово шта се десило у међувремену стварно је било прилично депримирајуће, али рачунамо да ће доласком новог власника поново тај бели дим да се завијори”, каже Владан Крстић, инжењер у “Магнохрому”.

Зоран Накаловић, такође радник у “Магнохрому” указује да то предузеће има све могућности да настави са радом.

У Србији је тренутно у стечају 2.068 предузећа. Ове године покренуто је 17 нових поступака, подаци су Агенције за лиценцирање стечајних управника.

Просечно трају три године, али неке фирме у том статусу су више од две деценије. Највећи, али не и једини проблем су предузећа које су ушла у процес реструктурирања пре 15 година.

“Добар део наших нових предузећа понекад намерно улази у процес стечаја тако што извуку имовину и оно што је вредно ставе на неки други рачун, неку другу компанију, а на старој компанији, такозваној љуштури, остану дугови”, објашњава професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић.

Прецизне статистике нема, али претпоставља се да око 70.000 радника чије су фирме завршиле у стечају, од државе потражује скоро 25 милијарди динара.

“Није једноставно, уз све напоре и жеље државе да се то реши. Не можемо о том проблему да се изјашњавамо само у контексту људи који имају потраживања или нас који данас живимо, морамо да размишљамо о свим ефектима које ће то имати на јавне финансије, на буџет и на живот свих грађана који ће и после нас да дођу, кад овај проблем буде ад акта”, истиче државни секретар у Министарству привреде Драган Стевановић.

Синдикати не споре да сносе део одговорности – требало је раније много активније упозоравати на последице стечаја.

“Чим приметите да неколико месеци касне зараде, кад проверите да ли су вам уплаћени порези и доприноси за социјално осигурање – тражите друго ухлебљење и другу фирму”, каже Душко Вуковић из Савеза самосталних синдиката Србије.

Како уредити стечајну зону?

Да се уреди такозвана стечајна зона инсистира и Међународни монетарни фонд. Влада верује у закон измењен пре неколико месеци и припрема нове националне стандарде за управљање стечајном масом.

“Мора мало ригидније или радикалније да се наступи у том контексту, да се процедуре скрате, да се поступци у укључењу учине ефикаснијим, то ће свакако смањити трошкове стечаја, повећати шансу и могућност да се повериоци намире”, рекао је Стевановић.

Стручна јавност предлаже западни модел стечаја.

“Да преживи оно што иначе може преживети, а оно што не може да преживи, да иде у класичну продају, класичну ликвидацију из које, наравно, повериоци не могу наплатити све, могу наплатити само мањи део. Онда бисмо ствари истерали на чистину”, истакао је проф. Савић.

У наредних месец дана, “Јагодинска пивара”, “Николас”, крушевачки “14. октобар”  нека су од предузећа у стечају која ће потражити купца.

ТопПрес/ Извор: РТС

Повезане ознаке:

Коментари су затворене

Читајте још

We use cookies to give you the best online experience. By agreeing you accept the use of cookies in accordance with our cookie policy.

Close Popup