Фирме у стечају, запослени годинама без плата – 70.000 радника чека расплет

Фирме у стечају, запослени годинама без плата – 70.000 радника чека расплет

После ИМТ-а који су купили Индијци, до половине маја на продају путем јавног надметања иде још 55 предузећа која су под стечајем. Међу њима има некадашњих гиганата. Расплет чека око 70.000 радника у Србији чије су фирме у стечају а они годинама без плате. У Влади тврде да имају план за ефикасније стечајне поступке.

Цвркут птица пред краљевачким „Магнохромом“, могла би да замени фабричка бука. Свакога у граду радује вест да је на помолу решење за гиганта, који је због презадужености пре две године склизнуо у стечај.

„Ово шта се десило у међувремену стварно је било прилично депримирајуће, али рачунамо да ће доласком новог власника поново тај бели дим да се завијори“, каже Владан Крстић, инжењер у „Магнохрому“.

Зоран Накаловић, такође радник у „Магнохрому“ указује да то предузеће има све могућности да настави са радом.

У Србији је тренутно у стечају 2.068 предузећа. Ове године покренуто је 17 нових поступака, подаци су Агенције за лиценцирање стечајних управника.

Просечно трају три године, али неке фирме у том статусу су више од две деценије. Највећи, али не и једини проблем су предузећа које су ушла у процес реструктурирања пре 15 година.

„Добар део наших нових предузећа понекад намерно улази у процес стечаја тако што извуку имовину и оно што је вредно ставе на неки други рачун, неку другу компанију, а на старој компанији, такозваној љуштури, остану дугови“, објашњава професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић.

Прецизне статистике нема, али претпоставља се да око 70.000 радника чије су фирме завршиле у стечају, од државе потражује скоро 25 милијарди динара.

„Није једноставно, уз све напоре и жеље државе да се то реши. Не можемо о том проблему да се изјашњавамо само у контексту људи који имају потраживања или нас који данас живимо, морамо да размишљамо о свим ефектима које ће то имати на јавне финансије, на буџет и на живот свих грађана који ће и после нас да дођу, кад овај проблем буде ад акта“, истиче државни секретар у Министарству привреде Драган Стевановић.

Синдикати не споре да сносе део одговорности – требало је раније много активније упозоравати на последице стечаја.

„Чим приметите да неколико месеци касне зараде, кад проверите да ли су вам уплаћени порези и доприноси за социјално осигурање – тражите друго ухлебљење и другу фирму“, каже Душко Вуковић из Савеза самосталних синдиката Србије.

Како уредити стечајну зону?

Да се уреди такозвана стечајна зона инсистира и Међународни монетарни фонд. Влада верује у закон измењен пре неколико месеци и припрема нове националне стандарде за управљање стечајном масом.

„Мора мало ригидније или радикалније да се наступи у том контексту, да се процедуре скрате, да се поступци у укључењу учине ефикаснијим, то ће свакако смањити трошкове стечаја, повећати шансу и могућност да се повериоци намире“, рекао је Стевановић.

Стручна јавност предлаже западни модел стечаја.

„Да преживи оно што иначе може преживети, а оно што не може да преживи, да иде у класичну продају, класичну ликвидацију из које, наравно, повериоци не могу наплатити све, могу наплатити само мањи део. Онда бисмо ствари истерали на чистину“, истакао је проф. Савић.

У наредних месец дана, „Јагодинска пивара“, „Николас“, крушевачки „14. октобар“  нека су од предузећа у стечају која ће потражити купца.

ТопПрес/ Извор: РТС

KOMENTARI