Грађани и привреда не улазе олако у кредите

Грађани и привреда не улазе олако у кредите

Банкари кажу да су кредити прошле године порасли свега 7,4 одсто. Становништво најчешће узима кредите за рефинансирање, а привредници се тешко одлучују на нови дуг. Упућени, међутим, кажу и да укупни резултат квари то што су банке протекле године отписале велики износ ненаплативих кредита.

Ниво ненаплативих кредита је најзад испод десет процената. Основна камата Народне банке je на историјски ниском нивоу. И то је сигнал банкама да дају више кредита привреди и грађанима. Ипак, пораста, посебно у привреди, нема, кажу у Удружењу банака.

Секретар Удружења банака Србије Верољуб Дугалић рекао је да је проблем сада на другој страни јер, ако је просечна камата за привреду сада 4,7 процената, а оне са валутном клаузулом између два и три процента, јасно је да су услови за задуживање неупоредиво бољи него што су били. Међутим, како додаје, интересовања нема толико.

Интересовања има, али су и банке опрезне јер су прошле године отписале или продале лоше кредите вредне чак 800 милиона евра.

„Оно што нам се десило после 2008. године ипак нас је на неки начин научило нечему. Мислим на то да ће та опрезност постојати у нашој банци, мада је увек постојала, мада се десило то што се десило и мислим да ће наши кредити приликом одобравања бити у складу с пословном политиком и законом“, рекла је Драгиња Ђурић, председник ИО Банке Интеза.

Камате јесу ниже, али пут до кредита је тежи. На пример, за стамбене зајмове сада је потребно два пута веће учешће него некада – 20 одсто. Промена курса швајцарског франка, сада је многима јасније и шта значи валутни ризик који носи кредит у страној валути. Ипак, нису толико грађани мање позајмљивали колико је коначан резултат покварио отпис кредита, кажу стручњаци.

Уредник Кварталног монитора Милојко Арсић рекао је да је постојао већи ниво кредитне активности него што подаци показују, што говори и раст кредитног потенцијала банака.

„Кредитни потенцијал банака је протекле године порастао за 2,2 милијарде евра. Не би банке џабе повлачиле средства из иностранства да та средства нису некоме пласирале или да не планирају да та средства не намеравају да пласирају“, навео је Арсић.

Оно што се већ дуго не мења, јесте да расту готовински кредити односно кредити за рефинансирање, па је задуженост по становнику достигла две и по просечне плате.

ТопПрес/ Извор: РТС