Министарка здравља Даница Грујичић изјавила је данас да је неопходно пре свега појачати примарну здравствени заштиту, али и да је потребно укинути заказивање прегледа од првог до петог у месецу и омогућити да се они заказују током целог месеца.
„Оно о чему прво морамо да расправљамо јесте заказивање прегледа од првог до петог у месецу, што прави много проблема колегама у домовима здравља. Не видим зашто се не би заказивало током целог месеца. Директори установа морају да обезбеде да специјалисти буду доступни нашим пацијентима“, рекла је Грујичић у изјави новинарима после конститутивне седница Савеза за здравство у организацији НАЛЕД-а.
Додала је да је дигитализација, о којој је било речи и на састанку коме је присуствовала, за здравствени систем Србије веома важна и да је битно довести оптички кабл до амбулантне у сваком селу.
Пошто је било речи и о кашњењу клиничких студија, министарка је казала да ће на све начине покушати да се убрзају процедуре и истакла да је на том пољу Министарство већ преузело одговарајуће кораке, самим тим што ће се убудуће седнице Етичког комитета одржавати два пута месечно.
„Када се добију сви неопходни папири за одобрење неке клиничке студије комитет ће дати позитивно или негативно мишљење и образложи га ,а онда ће то ићи у Агенцију за лекове и медицинска средства, где ћу са директором договорити да постоји списак службеника који су задужени да се то заврши , тако да ћемо за месец до 45 дана имати комплетно мишљење да ли се нека студија прихвата или не“, казала је Грујичић и додала да одуговлачењем Србија губи новац и иновативне лекове.
Министарка је истакла да је завршен „офф-лабел“ правилник тако да лекови који су се показали ефикасним могу да се дају за било коју болест када конзилијум то одлучи.
„То ће за почетак морати да прође етички комитет, а следећа фаза је да се укине комитет и остану на одлукама конзилијумима“, казала је Грујичић и навела да ће због тога под највећим оптерећењем бити РФЗО , али и да ће Министарство помоћи колико може.
Истакла је да је планирано да се у РФЗО врати упућивање у иностранство у договору са Министарством, као и да се на одређени начин измене правила ко се и како упућује у иностранство на лечење.
„Јасно је да Фонд и Србија не могу да плаћају експерименталне лекове, зато је потребно да једноставно доведено у Србију фармаколошке куће које би да раде клиничка испитивања. Оно што је будућност је персонализована медицина, а то има везе и са науком и опет је ту важна дигитализација“, истакла је министарка.
Сматра да је умрежавање важно како би се имао увид и у резултате рада лекара.
„Морамо да будемо умрежени. Као што су сада одлични програми за обрачун и ви тачно видите колико је ко зарадио новца, тако мора постојати аналитика да видимо ко је тај новац донео у кућу. Ти људи који заиста раде најтеже и најквалитетније операције морају да буду на одређени начин награђени, за разлику од оних који извршавају своје минималне обавезе према нормативима“, истакла је Грујичић.
Додала је да ће нормативи бити урађени и да би волела да буду јавно објављени.
„Ко није у стању да их испуни можда може да нађе неки други посао“, поручила је министарка. На питање шта ће бити са младим лекарима који су запослени у ковид болницама које се затварају, она је казала да је велика нада дата тим младим људима.
„Они не смеју бити одбачени, морамо наћи начина да их запослимо и једна од идеја је оно што нам свима недостаје, а то је палијација. Палијација нису само умирући пацијенти. То су и сви они пацијенти који се после тешких саобраћајних несрећа опорављају у ургентном центу по три месеца. Нема разлога да пацијент борави у ургентном центу више од 10 дана, то нигде у свету нема и управо тако треба прекомпоновати те ковид болнице“, казала је Грујичић.
Додала је да је важно јачати и онколошке центре у унутрашњости, али и истакла неопходност њихове повезаности са терцијалним установама.
Одговарајући на питање да ли постоји план о трансплантацији органа , пошто је ове године урађена само једна трансплантација, Грујичић је одговорила да се план разрађује.
„Сада када имамо више грипа него ковида време је да са тим почнемо и да се уради озбиљна кампања шта то значи и колико је то значајно за пацијенте који чекају на трансплантацију“, рекла је Грујичић.
Додала је да остаје питање организације и да се она залаже да у Србији постоје један или два центра где би се такве операције радиле.
ТопПрес/ Извор: Танјуг