Реекспорт воћа у Русију, као и у друге земље у које се извози, један је од најуноснијих послова у нашој земљи, али ова криминална радња наноси огромне штете произвођачима и хладњачарима у Србији. Крајем прошле године ухапшено је више од 60 особа које су се бавиле овом нечасном трговином, а држава је најавила да ће коначно стати на пут овоме, како никада више не би био заустављен извоз домаћег воћа.
Наши стручњаци из области воћарства истичу да се годишње у Србију увезе на десетине хиљада тона воћа, и поред тога што су хладњаче препуне производа из Србије. Поједини несавесни привредници купују страно воће уз минималне трошкове, притом не водећи рачуна о квалитету или евентуалним вирусима којима је воће заражено, препакују га и извозе под етикетом као да је производ из Србије. Тиме узрокују немерљиву штету воћарима и овдашњим продавцима.
Др Зоран Кесеровић, професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду, каже да је Србија лане увезла око 60.000 јабука, а годину раније 70.000 тона.
– То је катастрофалан и поражавајући податак с обзиром на то да се, рецимо, тренутно, у хладњачама налази око 60 одсто непродатих домаћих јабука. Годишње се у Србији произведе око 400.000 тона јабуке и то је довољна количина да се подмири наше тржиште, али и да се добро заради приликом извоза. Морам да кажем да је јабука, поред малине и жита, стратешки производ, јер се највише извози – рекао нам је проф. др Кесеровић. – Немогуће је да држава не зна ко се бави реекспортом. Морају се одредити мере којима ће наши произвођачи бити заштићени. Зато се треба обратити агроекономистима…
Србија, иначе, годишње извезе око 200.000 тона овог воћа на руско тржиште, што је половина јабука произведених у домаћим засадима. Након Турске и Белорусије, Србија је трећи извозник воћа у Русију.
Слична ситуација као са јабуком, а можда и лошија, јесте са малином, воћем по коме је Србија најпрепознатљивија у свету, нарочито због одличног квалитета „црвеног злата“.
Невероватно, али истинито је да у Србији заврши скоро половина малина произведених у Босни и Херцеговини. Даље, запањујући је податак да је увоз малина из Чилеа, рецимо, од 2006. до 2018. године, према подацима чилеанског министарства пољопривреде, порастао чак за – 467 одсто!
– У периоду од јануара до октобра претпрошле године, на пример, увезли смо из БиХ 10.990 тона малина, а у истом периоду из Србије је извезено 82.619 тона овог воћа – рекао нам је др Александар Лепосавић, један од водећих светских стручњака у овој бласти, запослен на Институту за воћарство у Чачку. – Лош маркетинг сваке године, који се огледа у томе да се прича о присуству норовируса у нашим малинама, о лошијим стандардима у хладњачама, проблемима пласману… негативно утиче на српску малину и сам тај бренд у свету. Све је то узроковало да у 2018. години, према подацима америчке привредне коморе, учешће српске малине на светском тржишту падне за 6,5 процената.
Др Лепосавић истиче да ништа од онога што је лоше утицало на извоз малина и њихов пласман – не стоји. Пре свега, истиче он, у 99 одсто случајева када су пронађени норовируси у малинама које су завршиле на иностраном тржишту, заправо се није радило о воћу са простора Србије, већ да је реч управо о реекспорту.
Тачно је да је малина у којој је прошле године примећено присуство норовируса увезена из Србије, из хладњаче у Србији. Али, стварно порекло није била наша земља. То се лако може утврдити методама за утврђивањем идентитета, јер, гарантујем да ниједна малина на свету није тако доброг квалитета као наша, домаћа – казао нам је др Лепосавић.
Између осталог и због све чешће појаве реекспорта, што делује дестимулативно на произвођаче, од 2014. године приметан је константан пад у количини произведених малина у Србији. Тако је 2016. године у Србији произведено 83.000 тона, а лане 56.000 тона.
Стручњаци из области воћарства, али и сами произвођачи не верују у решеност државе да стане на пут несавесним трговцима. Додају да надлежни инспектори треба боље да обављају свој посао и коначно стану на пут реекспорту који штети домаћој привреди.
– Наравно да се тачно може утврдити ко увози, а потом воће извози као српско на руско и остала тржишта. Само не знам што се томе већ једном не стане на пут. Ми произвођачи највише трпимо. Нашу муку ретко ко види. Највећа смо им сметња и онда када тражимо одговарајућу цену за наш труд и рад – рекао нам је један од ивањичких малинара Милан Савић.
ЧЕКАЈУ КУПЦА
ЗА првих девет месеци прошле године у Русију је било извезено око 110.000 тона воћа, чија је вредност била више од 150 милиона евра. Ипак, хладњачари се надају и да ће се у марту априлу наставити извоз воћа, јер у хладњачарима има више од 200.000 тона јабука, које чекају купца.
ТопПрес/ Извор: Вечерње новости, Влада Илић