Повратак породичног лекара у здравствени систем у Србији донео би ефикасније и јефтиније лечење, јер буџет трпи највеће издатке када пацијенти прво закуцају на врата лекара специјалисте, кажу представници Удружења Секције опште медицине Српског лекарског друштва. Из Министарства здравља одговарају да ово јесте предлог који се разматра, али је потребно урадити детаљну анализу и разраду идеје, како би примена у пракси била што ефикаснија, сазнају „Новости“.
Да морамо да нађемо начин да се вратимо на ниво породичног лекара, рекла је проф. др Даница Грујичић, након недавног именовања за в. д. директора Института за онкологију и радиологију Србије.
Лекари опште праксе у домовима здравља знају много, али су потпуно неискоришћени. Морају да испуњавају норме од 30 пацијента дневно, куцају извештаје и пазе да не погреше приликом уноса шифре. То треба да се промени. Доктор мора да уђе у кућу пацијента, да познаје здравствену историју породице и целокупну ситуацију, укључујући социјалну – рекла је проф. др Даница Грујичић.
Породични лекар треба да буде упознат са свим наследним болестима, предиспозицијама и начином живота који воде сви чланови породице о којој брине, што није случај у тренутном систему изабраног лекара, каже за „Новости“ прим. др Невенка Димитријевић, специјалиста опште медине Дома здравља „Вождовац“ и председница Секције опште медицине Српског лекарског друштва.
Број пацијената у домовима здравља тренутно је изнад свих капацитета и лекари имају све мање времена за прегледе. Многи пацијенти долазе тешко болесни и добијају упуте за специјалисте, али нема никаве повратне информације о томе да ли је на крају обавио преглед, нити какви су му резултати. За разлику од тога, породични лекар има списак колега специјалиста са којима сарађује и којима директно упућује свог пацијента, када болест превазилази његово знање и искуство. Тако се смањују гужве у домовима здравља и шетање од једног до другог шалтера – каже прим. др Димитријевић.
За годину или две, сваки породични лекар познаје пацијенте „у душу“, што му омогућава да препозна сваки здравствени проблем на време, тврди проф. др Миљко Ристић, кардиолог Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“.
То је идеалан систем, који је већ успостављен у Француској, Белгији и другим развијеним земљама. Функционише тако што је породични лекар запослен у систему примарне здравствене заштите, у државној или приватној медицинској установи – објашњава проф. др Ристић. – Трошкови се рефундирају кроз редовно здравствено осигурање.
Већа улагања, појашњава проф. Ристић, нису потребна, и довољна је само једна амбуланта, један санитет и лекари, који имају тачно одређен број својих пацијента. Одмах по позиву, лекар долази у дом свог пацијента, прегледа га на лицу места и уколико процени да је потребно, позива возило и одвози га у амбуланту на детаљнији преглед.
Катедре на медицини
Породични лекар треба да има довољно знања из области гинекологије, педијатрије, хирургије, психијатрије и појединих клиничких грана медицине. Зато би први корак ка томе да постанемо део европског здравственог система, био да уведемо едукацију, то јест катедру за породичну медицину, што је Српско лекарско друштво већ предложило – каже прим др Димитријевић.
Преглед у свако доба
Хроничним пацијентима најважније је да имају лекара који би могао да обави преглед у свако доба дана и ноћи, у случају да им се стање погорша.
– Уколико неко добије болове у трбуху, породични лекар може одмах да реагује и по потреби пребаци пацијента у хитну службу. Није реткост да лекар након операције посећује пацијента и прати његово здравствено стање, како би имао комплетан увид у ситуацију – каже проф др Миљко Ристић.
ТопПрес/ Извор: Вечерње новости, Александра Васић