Исплативије платити казну, него пријавити запосленог

Исплативије платити казну, него пријавити запосленог

Од почетка године, иначе проглашене годином безбедности на раду, погинуло је пет радника, четири само у последње две недеље. Прошле године углавном од пада с висине, струјног удара или пада неког предмета, погинуло је 53 људи – највише у индустрији и грађевинарству. Тешке повреде задобило је 779 радника. Чека се измена закона коју су најавили надлежни, чиме ће се пооштрити казне за послодавце и боље заштитити радници.

Црна статистика на српским градилиштима можда би била светлија да је већина радника пријављена. Без заштите су најчешће јер је послодавцима велики трошак да плате и порезе и доприносе. Међутим, уколико се догоди несрећа на раду, и радник погине, послодавцу следи казна од највише милион динара.

„Ко је још кажњен са толиком казном? Ми у пракси никад нисмо нашли, јесте милион динара је фактички, то је тих 8.000 евра, али још нисмо у пракси доживели тако нешто“, наводи Стеван Ђуровић, в. д. директора Инспектората за рад.

А максимална казна попут ове од милион динара могла би, кажу из Уније послодаваца Србије, да помогне.

„Она је прописана у случају да неко ради на црно, да је непријављен и да је притом доживео неку незгоду. Те казне би могле бити такве и у случајевима када није дошло до оваквог случаја“, наводи Небојша Атанацковић из Уније послодаваца Србије.

Синдикати упозоравају да је проблем што се према садашњим прописима послодавцима више исплати да плате казну него да пријаве радника.

„Многе земље имају закон о осигурању од повреда, од смрти, и те надокнаде премашују тај износ, оне иду и на стотине хиљада евра јер у крајњем случају живот и нема цену. И то је можда само један мали финансијски одговор на губитак члана породице“, наводи Душко Вуковић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије.

На основу уговора о раду или другог уговора о обављању послова, послодавац је у обавези да поднесе пријаву на социјално осигурање у року од три дана. На почетку, поручују из Синдиката, осим административних трошкова послодавац нема веће трошкове за пријаву радника.

„Уопште немате никакву велику финансијску обавезу када одлучите да примите неког новог радника. Ваше обавезе настану после неких месец дана када га пријавите, када уз његову зараду треба да уплатите и остале припадајуће доприносе на зараду, порез на зараду. Значи да се уплаћује у пензиони фонд, у здравствени фонд, и у фонд за случај незапослености“, наводи Вуковић.

Казне од 800.000 до два милиона динара

Из Уније послодаваца Србије не противе се пријављивању радника.

„Сви заједно, цело друштво мора да поведе рачуна о томе да смањимо овакве догађаје са смртним исходима. Велики је проблем у свему томе да многи непријављени радници практично нису довољно обучени за онај посао који треба да раде“, наводи Атанацковић.

Казне за предузећа за која се утврди да нису пријавила све раднике, односно да на овај начин избегавају да плате порезе и доприносе иду од 800.000 до два милиона динара, за руководиоце од 100.000 до 150.000, а за предузетнике од 300.000 до 500.000 динара.

„У скандинавским земљама за такав случај где је директно одговоран послодавац је казна и до 300.000 евра. Ми кад би примењивали и ово што је сада предвиђено законом, али би да то буде заиста применљиво у неким реалним оквирима, сигурно би смањили број смртно страдалих“, наводи Ђуровић.

Према подацима из 2018. године несреће на градилиштима најчешће се догађају понедељком и то у првој смени.

Када је реч о старосним групама највише страдалих радника имало је од 45 до 50 година.

ТопПрес/ Извор: РТС

KOMENTARI