Неопрезан боравак на сунцу, чак и овом пролећном, код старијих може да буде узрок бројних здравствених тешкоћа – почев од сунчанице и топлотног удара, до колапса, а не сме се занемарити ни штетно дејство ултравиолетног зрачења које је један од главних узрока меланома, најопаснијег рака коже.
Сунце јесте извор живота и здравља, али од осамдесетих година прошлог века научници нас упозоравају на могуће штете од претераног излагања сунцу. Глобално отопљење, појава озонских рупа и појачано сунчано зрачење довело је до повећане учесталости малигних тумора коже.
Због оштећења ДНК услед дуготрајног, кумулативног излагања ултравиолетном зрачењу, могу се појавити предканцерозе, које претходе настанку карцинома, и рак коже. Предканцерозе, међу којима су најчешће кератозе, из којих може да се развије спиноцелуларни карцином, најчешће се јављају на лицу, носу, рукама, значи на деловима тела који су највише изложени сунцу. Постоји и базоцелуларни карцином, опет најчешћи на лицу, и најопаснији рак коже малигни меланом који се може развити из младежа, али и на непромењеној кожи.
Дерматолози зато саветују да би пре сваке „сунчане сезоне“ требало отићи на преглед. И пацијенти, и лекари греше кад прегледају само сумњиве младеже. Правило је да се прегледа кожа читавог тела и сви младежи. Проблем са меланомом је то што је то врло агресиван карцином. Зато је Удружење пацијената оболелих од меланома, искористило прилику да и на Београдском маратону укаже на значај здравих животних навика и раног дијагностиковања ове болести, али и да апелује на све релевантне државне институције да пронађу начин и направе још један мали корак да би сви пацијенти оболели од меланома добили комплетну терапију која ће омогућити преживљавање већег броја пацијената оболелих од ове болести.
Саво Пилиповић, председник УПООМ-а, каже да је у Србији све више оболелих и да се годишње дијагностикује више од 600 нових случајева меланома.
Свесни смо да је држава учинила велики напор за пацијенте оболеле од ове болести тако што је увела два нова лека која могу да се набаве о трошку осигурања, али то није омогућило лечење велике групе пацијената – каже Пилиповић.
– Док БРАФ негативни пацијенти примају имунотерапију као што је и препоручено европским и националним водичем, БРАФ позитивни пацијенти тренутно могу да се лече монотерапијом БРАФ инхибитором, а требало би обезбедити могућност примене комбиноване терапије инхибиторима или имунотерапију која делује и код ове групе пацијената. На овај начин би се терапија ускладила са европским и националним водичем, омогућила мање нежељених ефеката и много дуже трајање терапије, која код неких пацијената траје и годинама.
И у случају меланома, као и осталих болести, најважнија је превенција, па би живот требало организовати тако да се не излажемо ризицима који нису нужни, а претерано сунчање је свакако један од њих. Сунце, наравно, не треба избегавати, јер има много позитивних ефеката по здравље, али треба користити благо јутарње и вечерње сунце.
Излагање сунцу важно је за производњу витамина Д. Када се читаво тело изложи благом сунцу, кожа може да произведе 20.000 јединица овог витамина за 20 минута. Витамин Д је важан за регулисање калцијума, упијање фосфора, одржавање здравља костију и зуба, за имунитет, али и за психичко здравље. Иако су бенефити од сунца у том смислу велики, нема разлога за претерано излагање, јер стручњаци тврде да се умереним сунчањем од пет до 10 минута, два до три пута недељно производе довољне количине витамина Д. Иако се све више уочавају штетне последице ултравиолетног зрачења и повећава број оболелих од рака коже, недавно истраживање показало је да 50 одсто светске популације заправо има мањак витамина Д. Старији људи, пре свега, јер имају тању кожу од млађих, због чега производе мању количину витамина Д.
СТАРЕЊЕ КОЖЕ
Дуготрајно, претерано излагање ултравиолетном зрачењу доводи до фотостарења, односно прераног старења коже. Наборана, сува, истањена кожа, жућкасте, неуједначене боје, са проширеним капиларама, која оставља утисак да је особа старија него што јесте, последица је претераног излагања сунцу. Када се оштети структура колагенских и еластичних влакана, долази до губитка гипкости и еластичности коже, па се брже јављају боре.
ОШТЕЋЕЊЕ ВИДА
Офталмолози су све гласнији у апелима да се очи заштите од сунца наочарима са заштитом од ултравиолетног зрачења, јер се као дуготрајна последица претераног излагања сунцу развијају и очне болести попут оштећења и упале рожњаче, дегенерација жуте мрље, катаракта…
ТопПрес/ Извор: Вечерње новости, Б.Радивојевић