Од 18. децембра накнаде за плаћање платним картицима смањене су шест пута. То значи да су накнаде за плаћање дебитном картицом сада 0,2, а кредитном картицом 0,3 процента било да се ради о Дина картици, било страним картицама. Народна банка Србије позвала је посебно мале трговине и предузетнике да се обрате пословним банкама и искористе ту прилику и повећају свој промет.
Без обзира на то колико волимо готовину у џепу, плаћање картицама је све заступљеније, а у последње две недеље и јефтиније. Превасходно за мале трговине. Да ли трговци знају за нове прописе?
„За снижене провизије не знам, али да људи плаћају, наравно да плаћају и баш доста људи плаћа картицом и то се користи много више него пре, на пример, од пре пола године“, каже Мира Бошњаковић из „Капеденум доо Ужице“.
У Србији је активно око милион 280 хиљада картица. Иако је лимит и дозвољено задужење преко картица 85 милијарди динара, клијенти користе то задужење три пута мање тек око 32 милијарде динара.
У Народној банци очекују експанзију плаћања картицама јер је, кажу, самањењем накнада отклоњен главни разлог због чега су мали трговци избегавали увођење ПОС аутомата.
„Према нашим информацијама банке увелико снижавају своје трговачке накнаде трговцима и онај трговац код кога није дошло до снижавања те накнаде, треба да се обрати својој банци и да с пуним правом тражи, сада када је та накнада снижена шестоструко, да му се снизи трговачка накнада“, каже Драгана Станић, вицегувернер НБС.
Банке су смањиле накнаде, али наглашавају да је само у 2017. години повећано безготовинско плаћање за 16 одсто.
„Клијент мора да буде клијент наше банке, долази у банку, попуњава захтев, потписује целокупну документацију која је потребна за добијање ПОС терминала и банка је у обавези да у року од три радна дана, али је то најчешће сутрадан, клијент добија свој постерминал у својим просторијама“, каже Тања Радојчић, директор у Уникредит банци.
Шведска најављује да ће већ 2036. године бити прва земља која ће из финансијског система уклонити готовинске трансакције. Смањење готовине у оптицају повећава бруто домаћи производ за један одсто. Тиме се заправо смањује сива економија и трошкови штампања чувања и манипулисања новцем.
ТопПрес/ Извор: РТС