У Србији се годишње рециклира 100 тона сијалица, што је око 10 одсто укупне количине која сваке године уђе у нашу земљу.
У Удружењу рециклера Србије објашњавају да фирме и грађани обично бацају сијалице у канту и упозоравају да би требало да знамо да ако се сијалице поломе или непрописно одлажу могу узроковати загађење животне средине и озбиљне последице по здравље људи.
На које све материје се разлажу сијалице?
Издвајају се опасне прашкасте материје и гасне материје, а потом и пластика, ферозни, обојени метали и чисто стакло.
Које опасне материје садрже сијалице?
Опасни отпад из сијалица су већином прашкасте материје, углавном на бази фосфора као и живина испарења. Ако се са сијалицама неодговорно поступа, односно ако се не предају овлашћеној фирми, већ бацају у комуналне контејнере или ломе и бацају на депоније, као што је то у Србији данас већином случај, могу лако да контаминирају земљу и воду и да нанесу тешке последице по животну средину, по здравље и живот људи.
Шта би требало да се ради са сијалицама?
Опасан отпад од сијалица се пакује и складишти у посебним магацинима опасног отпада, а затим се транспортује у специјализована постројења у земље Европске уније где се врши његово коначно уништење.
Шта се ради са преосталим деловима?
Преостали материјали прослеђују се овлашћеним фирмама на даљи третман, а пластика се углавном извози у иностранство. Штета је што за добијено стакло велике чистоће и у нашој стакларској или лабораторијској индустрији нема потражње и, нажалост, мора да се преда овлашћеним депонијама.
Велики потенцијали за рециклажу сијалица
Иако једино место за рециклажу сијалица у Србији, постројење за рециклажу у Панчеву користи мали део својих капацитета прераде. Да би се прикупило већи број сијалица, потребан је већи број сакупљача и посебних контејнера.
ТопПрес/ Извор: Телеграф.рс