Топола – Пасуљ је храна која је отхранила наше војнике, и сељаке. Кувао се чорбаст у великим шерпама и јео топао и хладан, за ручак, вечеру и наредног дана. Могао се јести клот па је настала изрека „прост ко пасуљ“ али и са месом. Током зиме, кад је у остави имао џак пасуља, качице масти, брашно, лук и кисели купус, било је сигурно да глади неће бити. А данас, кажу – нема га, слабо се производи, не исплати се.
Ипак, у селу Војковци подно Рудника ово поврће се нашој домаћици итекако исплати. Сваке године га сеје у својој башти и каже да нема захвалније биљке за узгој од пасуља.
„Сејемо пасуљ од како сам се удала овде, а томе има више од 30 година. Углавном је то десет до петнаест ари, имамо за нас али и продајемо. Није захтеван за гајење, некада смо га сејали уз кукуруз сада посебно. Одмах после бербе ставља се на скелу да се суши на сунцу да би се одвојио од земље. После сушења се млати, некада смо то радили вилама или мотком сада по некад и трактором погазимо, покупимо и у плеви га чувамо око два месеца“, казала је за ТопПрес Гордана Мијаиловић.
Ветровити дан на селу у јесење дане углавном су домаћице користиле да би овејале пасуљ. Како каже наша саговорница, то више нико не ради, али у њеном домаћинству то се и данас изводи.
„Пасуљ се веје, да би се уз помоћ ветра одстранила плева која се створила кад смо газили пасуљ. То су раније радиле баке а деца су са радошћу ишчекивала тај тренутак. Кад га овејем наставља се даље са припремом за кување а мирис и укус домаћег пасуља не може да се упореди са пасуљем који се купује у продавницама“, рекла је ова вредна домаћица и додала да кад она кува пасуљ цео сокак замирише.
„Прави пасуљ који се производи у баштама и одгаја као некада мора да мирише када се кува. Кад ја кувам пасуљ цео сокак где живимо осети по мирису да се на смедеревцу крчка лонац са пасуљем“, истиче она.
Гордана килограм пасуља продаје по цени од 300 динара. Био бели или шарени подједнако је укусан али и хранљив и здрав.
ТопПрес