Већина пољопривредних грана претрпела је губитке због изузетно сушне године, међутим пчелари задовољно трљају руке. Један од њих је и Стефан Стевановић.
На друштвеним мрежама препознају га под именом „Пчеларев син“, Стефан Стевановић испекао је пчеларски занат уз свог оца, који је са стажом у овој грани аграра дугим преко 30 година имао доста тога да научи свога наследника. Радећи уз њега Стефан је успешно савладао све тајне овог изузетно захтевног посла и сврстао се раме уз раме са бројним искусним познаваоцима пчеларства, пише Агроклуб.
„Имам 32 године, али могу слободно рећи да сам одрастао уз пчеле пратећи помно сваки очев корак у раду око њих. Обзиром да је отац стекао пензију уз пчеле било је време да ја све више преузимам посао па сам тако последњих година активан у тој области. Тренутно поседујемо око 200 кошница и селимо их на три локације, Фрушка Гора, Космај и Банат“, каже млади пчелар.
Контакт са купцем од изузетне важности
Овај млади и надалеко чувени мајстор за мед истиче да му је контакт са купцем од изузетне важности. Због тога је започео доставу на кућну адресу на територији Београда. Како живимо на Сурчину није ми проблем да својим купцима производе од меда доставим директно на кућну адресу на територији Београда. Иначе шаљемо брзом поштом за све остале градове. Мени бар је изузетно битно да видим код кога одлази мед, ко је крајњи купац. Упознавањем купаца, дружењем са њима, коментарисањем и самим тим познанством, ја добијам ветар у леђа добијам нову енергију за још више труда и прикупљања меда“, каже Стефан и додаје да су он и његова породица у почетку продавали мед на велико, али због боље исплативости започели су продају на мало и на тај начин остварили већу зараду.
Сушне године су медоносније
Сушна година десетковала је бројне усеве, али пчеле су успеле да произведу рекордне количине меда.
„Сушна година је медоноснија од кишних и слободно могу рећи рекордна што се меда тиче. Ми очекујемо око шест тона високо квалитетног меда од уљане репице, багрема, липе, сунцокрета. Ту је и шумски мед и багремац, а једино где има губитака то је на ливадском меду јер је ту ипак суша узела свој данак.“ Цена меда из његове производње креће се у распону од 900 динара до 1.300 за багрем, мање и веће тегле.
Стевановић истиче да од пчеларства може да се заради једино ако је то помоћни посао као што је њихов случај. Али како каже, уз много љубави, планира за пет до 10 година да се бави искључиво пчелама и да породичну традицију доведе до савршенства.
У исхрани од праисторијског доба
Први знаци о коришћењу меда јављају се у сумерским и вавилонским текстовима писаним клинастим писмом. У почетку се користио као обредно средство у поливању прагова кућа и жртвеника. У мешавини са вином, мед се користио за поливање клинова светих грађевина. Мед се спомиње и у Библији, Курану и у списама многих грчких писаца. Мед је најважнији пчелињи производ, познат у људској исхрани још од праисторијског доба. По дефиницији, мед је чисти производ у коме нема додатака било које друге супстанце.
То је густа слатка сирупаста материја, производ медоносних пчела добијен од сабраних воћних и других сокова прерађених у пчелињем желуцу. Излучени сок одложен поклопљеном саћу хемијским реакцијама претвара се у мед. Мед је мешавине од преко 70 разноврсних састојака. Тачан састав зависи од мешавине цвећа и биља чији нектар пчеле скупљају. Преко 80 одсто меда чине угљени хидрати. Најзаступљенији су фруктоза и глукоза са преко 60 одсто. Нешто мање од једне петине је вода, које најчешће има око 17 одсто, док је сахароза (стони шећер) заступљена до девет одсто.
ТопПрес/ Извор: Агроклуб