Бесконтактно плаћање картицама је најбржи начин намиривања рачуна, али и прилично ризичан. За мање износе није потребан ПИН код, па је лако злоупотребити кад се изгуби или украде. За разлику од картица са магнетном траком, каква је „дина“, код које је потпис потврда трансакције, код картица са чипом, то је унос ПИН броја. Једини проблем могао би да настане управо у случају када тај код није потребан.
У страним картичним системима, попут „Мастеркарда“ и „Визе“, постоји могућност и бесконтактног плаћања, простим прислањањем на ПОС терминал. До одређених износа, најчешће 1.500 динара, није потребан унос ПИН-а.
Када је реч о безбедности бесконтакноих картица, до одређених износа, процена је пословних банака колики ризик су спремне да преузму – наводе у Народној банци Србије (НБС).
– У упоредној пракси се у појединим случајевима показало да за разлику од платних картица са магнетном траком, код којих најчешће постоји уговорена додатна обавеза провере на страни трговца, код бесконтактнх платних картица постоји и ризик на који трговци не могу утицати.
Реч је о томе да употребом различитих електронских уређаја, злонамерни могу, не само у трговини, већ на било ком јавном месту без знања корисника платних услуга да очитају бесконтактну платну картицу и тако „скину“ новац са рачуна власника.
– Стога банке издаваоци платних картица, у складу с проценом ризика и својом пословном политиком, одлучују о понуди и издавању одређеног платног интрумента, који може садржати више или мање сигурносних елемената на основу којих се остварује заштита од злоупотребе тог инструмента – истичу у НБС, а преносе „Вечерње новости“.
Да ли је и колико тачно, било злоупотреба бесконтактних картица, није познато.
– Наше удружење добило је неколико пријава грађана тим поводом, али је проблем био што за такву врсту жалбе потрошачи нису имали доказе – каже Горан Паповић из Националне организације потрошача Србије.
Појавили су се неки снимци на интернету, који приказују да постоји начин да се новац са ових картица скине и у пролазу, али то је више популистички приказано. Јер, да би неко неовлашћено скинуо новац банкарске бесконтактне картице, морао би од ње да буде удаљен максимално 20-30 центиметара. Интересантно је да је највише пријава за злоупотребу тих картица било из ресторана. Не знам да ли су тако хтели да се оправдају женама, или су се правдали себи! – каже Паповић за „Новости“.
Истраживање МастерИндеx Србија 2018., које је компанија „Мастерцард“ урадила лане, о финансијским потребама и навикама корисника картица, показало је да 55 одсто корисника картица већ плаћа бесконтактно. Већина њих (86 одсто) користи ову опцију у супермаркетима,а за њима следе бензинске пумпе (38 одсто) и мали локални маркети (34 одсто).
Ово истраживање, како су истакли, потврђује да би се сваки трећи корисник бесконтактних картица осећао сигурно и конфорно приликом плаћанај рачуна до 3.000 динара без уношења ПИН коа, док би 15 одсто корисника волело да плаћа без ПИН-а и веће износе.
ТопПрес/ Извор: Вечерње новости