Shopping cart

No Widget Added

Please add some widget in Offcanvs Sidebar

TnewsTnews
Вести

Краљ купио волове Ђуну из Зеока

23

Зеоке у Драгачеву – Једаред годишње, јунак из Зеока био је гост на двору Карађорђевића о њиховој крсној слави, Светом Андрији првозваном, и лично га је позивао краљ Александар, објавила је Политика у штампаном издању.

Пријатељство је сковано на Солунском фронту где је тадашњи регент и командант Српске војске дознао за јуначки подвиг драгачевског сељака и наумио да га пронађе.
У једном затишју на фронту регент се изненада појавио међу Драгачевцима а јединица је, како доликује, постројена у част заповедника наше војске. Карађорђевић је поздравио ратнике и затражио да из строја изађе Ђуновић и загрлио га.

Сељак је ускоро овенчан Златном војничком Карађорђевом звездом са мачевима и ставио је изнад раније већ стечених одличја за јунаштво. Кад год је командант наишао поред Ђуновићеве јединице позивао је одважног Зеочанина да попричају и да га угости.

Ратник је после Велике војне био рабаџија и воловима из Чачка дућанџијама у Драгачеву превозио индустријску робу, а тамо враћао кромпир, јабуке и крушке.
Кад је освојена слобода Александар, сада краљ Срба, Хрвата и Словенаца, пролазећи аутомобилом кроз српске пределе, приметио је Ђуновића како је поред друма испаличио волове и ставио сено преда њих.

Ове редове нижу писци споменице „Драгачевци овенчани Карађорђевом звездом”, додајући да су 2010. прибележили казивање Слава Николића, земљоделца и књижевника из Зеока, који је овако сведочио о поратном сусрету краља и ратника:

„Побогу, Ђуне, зар ти немаш боље волове. Ови су ти ситни, неухрањени.
– Немам, ваше величанство.
Пошто се поразговараше о здрављу, краљ извади неколико новчаница и метну рабаџији у шаку, те га поздрави и вели:
– Купи, Ђуне, боље волове.”

А како је сељак ратовао да се назрети из окршаја на Добром пољу 1. септембра 1918, по опису књижевника Младена Ђуричића и ратног извештача са Солунског фронта:
„Пламти цела планина, огрезла у живи огањ, сав у језивом пропињању и залетању у небо. Са Сокола па до Кравице, целом ивицом бугарско – немачких ровова кључа прави вулкан и усијану лаву баца под облаке, пропиње се све више. Експлозије се сустижу и гоне једна другу све јаче. Упаљен дан.

Пламти цело Добро поље а око нас, испод њега, тешка, страшна тишина. Дајте ми највеће слово какво још није замислио човек, да запишем овај дан, ово величанство ужаса и лепоте.”
Био је то само један дан борби на Солунском фронту, у којима се истакао Михаило Ђуновић.

На сеоском гробљу Скок у Зеокама, епитафом је најкраће исписан животопис овог јунака српскога:
„Михаило Ђуновић, поживе 58 г. Умро 19 – XI – 1939 г. Учествовао у свим ратовима 1912 – 1918 Одликован са Карађ(орђевом) звездом и многим другим одликовањима. Спомен подижу супруга Софија и син Добросав.”

ТопПрес/ Извор:  Политика, Г. Оташевић

Повезане ознаке:

Коментари су затворене

Читајте још

We use cookies to give you the best online experience. By agreeing you accept the use of cookies in accordance with our cookie policy.

Close Popup