ilustracija glas zapadne srbijeilustracija glas zapadne srbije

Креативне индустрије у Србији запошљавају више од 100.000 људи а укупни приходи чине 13,5 одсто бруто

друштвеног производа земље. Као један од корака ка системској подршци развоју тог сектора Влада Србије организује конференцију на којој би требало да представи потенцијале за даљи раст и утицај те индустрије на изградњу нове слике Србије.

Од филмске, музичке до софтверске индустрије, овај сектор је само 2016. имао говото пет милијарди евра прихода. Та индустрија је, кажу они који су за њу везани, начин да радимо паметније, не јефтиније а први кораци ка успеху су повезивање.“Креативну индустрију најбоље описују колаборацини и мултидисциплинарни рад, како да заједничким радом подигнемо вредност неком заједничком производу“, истиче Марко Раденковић из Нове искре.

Креативна индустрија, односно оне делатности које се заснивају на интелектуалној својини, тренутно су најбрже растући сектор у нашој земљи. У овој области тренутно предњачи дизајн софтвера, следе филм, телевизија, фотографија.

„Оно што је важно је да појединце и микро предузећа, ту су углавном млади, да они расту и развијају се, да овде раде а послују глобално. Ту пре свега мислим на блок чеин технологију“, каже Ана Илић, саветница председнице Владе за дигиталне и креативне индустрије Србије.

Уз технологију, добре услове пословања и олакшице у првим годинама од покретања посла, креативцима је важно и оркужење у којем раде.

„Омогућити простор у ком неко може да ствара, било је важно да имамо физички простор, тако да из Нове искре, сваког дана одавде ради 60 људи и једно од питања јесте како да отворимо разне неискоришћене просторе у нашој земљи који из тога могу да створе додатну вредност“, каже Раденковић.

О значају ове индустрије говори и процена да ће више од 57 одсто послова до 2050. нестати због аутоматизације осим у креативној индустрији. Тренутно, продуктивност у креативним индустријама је за 89,3 одсто већа од просека у целој привреди.

ТопПрес/ Извор: РТС