Копредседници Националног тима за препород села Србије министар Кркобабић и академик Драган Шкорић одговарајући на питања заинтересованих за улагање у рибарство, навели су да Србија располаже огромним ресурсима за гајење слатководних врста риба.

Производња рибе у последњој деценији варира између 7.278 тона колико је износила 2017. године и 13.013 тона у 2011. години.

Према количини производене рибе Србија је негде у средини у поређењу са чланицама ЕУ, а мању производњу од Србије има 12 чланица ЕУ.

Просечна потрошња рибе у Србији по глави становника је између пет и шест килограма, што је три, четири пута мање од европског и светског просека. Укупна потрошња рибе у Србији последњих година креће се између 35.000 и 50.000 тона годишње.

Кркобабић посебно наглашава неопходност повећања производње риба и удруживања у специјализоване рибарске задруге.

“Србија би поново могла да буде велики извозник кавијара као пре више деценија, када је у САД и друге земље годишње извозила 2-3 тоне тог специјалитета по цени од 900 долара за килограм и остваривала приход већи од 2,5 милиона долара”, рекао је Кркобабић и подсетио да само у Војводини има више од 100. 000 хектара које се не могу користити за друге намене, а погодне су за изградњу шаранских рибњака.

Производња рибе у Србији, према стручним проценама, може да се повећа за 100 одсто, уз добро осмишљен извоз прерађевина од слатководне рибе, додао је министар.

За све заинтересоване и уз савете како се могу удружити Национални тим за препород села Србије организоваће стручне посете успешним рибњацима.

Иницијатива за оснивање рибарске задруге стигла је, иначе, од аласа из Голупца, а све специјализоване рибарске задруге ће моћи да конкуришу за подстицајна средства у оквиру пројекта “500 задруга у 500 села”.

ТопПрес/ Извор: Танјуг