Лутовац нови лидер Демократске странке

Лутовац нови лидер Демократске странке

На изборној скупштини Демократске странке одржаној у Београду, за новог лидера изабран је Зоран Лутовац.

Организациони одбор Демократске странке верификовало је кандидатуре Гордане Чомић, Зорана Лутовца и Бранислава Лечића за председника ДС-а, 13 кандидатура за потпредседнике, две за председника Политичког савета и око 90 за чланове сталног састава Главног одбора.

Актуелни председник Демократске странке Драган Шутановац први се обратио делегатима, а његов говор је више пута прекидан аплаузом.

Кандидатуру Гордане Чомић подржало је више од 30 општинских и градских одбора ДС док је Бранислав Лечић добио подршку свих одбора Демокраске странке са Косова и Метохије као и бившег министра финансија у Влади Зорана Ђинђића, Божидара Ђелића.

Чланови тима Гордане Чомић односно кандидати за потпредседнике странке су посланица Наташа Вучковић, председник покрајинског одбора ДС Мирослав Васин, генерал Срето Малиновић, председник Извршног одбора ДС Радослав Милојичић и бивша председница општине Врачар Тијана Благојевић.

Лутовац поред себе има председника општине Параћин Сашу Пауновића, одборницу ДС у Вршцу Драгану Ракић, посланика Дејана Николића, в.д. председника београдског одбора Драгослава Шумарца и посланицу Александру Јерков.

Бранислав Лечић приликом потписивања намере о кандидатури није излазио са именима потпредседника већ је навео да „не жели да има ниједну екипу осим Демократске странке“.

Кандидати за председника Демократске странке сагласили су се раније да без обзира ко од њих буде изабран за лидера ДС-а, странка неће сарађивати са Српском напредном странком, као и да је неопходно мењати политичку културу у Србији.

Избори у Демократској странци су уследили пошто је председник ДС Драган Шутановац поднео оставку после лоших изборних резултата на београдским изборима на којима су демократе освојиле 2,25 одсто гласова изашлих бирача.

Шутановац је за председника ДС изабран на непосредним изборима 2016. године, док се данашњи избори одржавају по делегатском систему што се објашњава најчешће финансијским и техничким разлозима јер је већина тражила да се избори одрже што пре.

ТопПрес/ Извор: Vesti online

KOMENTARI