Топола – На газдинству Арсенијевића у селу Клока код Тополе, цело легло прасића остало је без мајке, која је одмах после прашења угинула. Како би их спасио сигурне смрти, Марко није седео скрштених руку и одмах је почео да их храни на цуцлу.
„Крмача је угинула одмах после прашења, опрасила је 12 прасића, али је троје угинуло и остало их је осам. Кад сам их видео тако мале и саме, нисам у почетку знао шта да радим, искрено плашио сам се да ли ће уопште и прихватити млеко које није од њихове мајке и да ли ће хтети да једу на цуцлу. Комшија ми је донео флашицу и цуцлу, и рекао је ‘ево, и нека ти је Бог у помоћи’. Тако је почело наше дружење, хвала Богу, добро су прихватили да их тако храним, лепо и напредују и ево већ им је десет дана“, каже за ТопПрес Марко Арсенијевић из Клоке.
Ови прасићи за десет дана постали су и љубимци породице Арсенијевић, па тако Марку не пада тешко да их храни на свака два сата.
„Када ја нисам ту, храни их моја мајка, устајем и ноћу, на свака два сата добијају млеко. Прво их храним на цуцлу, како би свако прасе добило одређену количину млека, а потом остатак сипам у посуду и они пију још. Ускоро ћу уз консултације са ветеринаром почети да им дајем по мало концентрата тако да се надам да ће сви бити добро и да ће лепо напредовати“, објашњава наш саговорник.
И нема сумње да ће овај вредни домаћин проширити своју фарму и да ће ови младунци остати још дуго на газдинству Арсенијевића.
ТопПрес
[…] „Сите овие денови станувам на секои два часа во текот на ноќта за да ги хранам. Има само една цуцла, а тие се осум, и тоа е вистинска борба за храна, но има доволно млеко за секого. Во консултација со ветеринар, наскоро ќе започнам да им давам концентрат, кога ќе ја надминат оваа течна храна. Имаат и заби, знаат да грицнат додека ја бараат цуцлата. Ништо не ми е тешко кога ќе видам дека растат и дека се здрави“, вели Марко.Извор: toppress.rs […]