Топола – Србија је земља у којој се одувек поштовало и ценило културно наслеђе, игра песма и народно коло – фолклор не може да се угаси, а самим тим ни опанчарски занат који се чува од заборава. Још као дечак Мирослав Павловић (49) из села Клока, ‘крао’ је занат гледајући свог оца како прави опанке, а убрзо су дечачке руке преузеле посао.

„Опанчарством се бавим 36 година, до сада сам направио преко десет хиљада опанака. Учио сам уз свог оца и са поносом могу рећи да ме је добро научио, јер не само да сам сачувао његов занат него сам и напредовао. Опанци из Клоке које ја направим поред наше земље продају се у иностранству и све су више тражени јер не постоји модел који се носи а да га ми не израђујемо“, рекао је за ТопПрес Мирослав Павловић, поменувши само неке од земаља Америка, Француска, Немачка.

Опанци из Клоке, фото: ТопПрес

Опанци се праве од јунеће коже која је у основи опанка односно ђону док се горњи део плете од јареће или свињске коже коју Мирослав приватно набавља у Крагујевцу.

„Ово је посао који се ради искључиво ручно, прво се ђон ставља у воду па се на пластични калуп цвикује затим се кроји жељени облик и онда шије остатак“, објашњава Мирослав и додаје да је за један пар опанака потребно од два до пет сати рада с тога је ово посао за који треба добро загрејати столицу.

Мирослав сачувао породични занат, фото: ТопПрес

Ипак, Мирослав се не жали каже, да је задовољан и да од опанака може солидно да се живи. Цена једног пара креће се између 2.000 – 4.000 динара зависно од модела.

„Леп је ово посао, мора да се воли као и све у животу, треба времена, труда, живаца али љубав увек пронађе пут па тако и у овом послу. Опанке правим величину од броја 18 до 50, и наравно мале за сувенире“, задовољно прича овај вредни опанчар и додаје да у посао уводи свог сина баш као што је његов отац њега.

Од најмањег до највећег опанка, фото: ТопПрес

„Наследник је ту, учи полако, помаже кад је продаја на Опленачкој берби, јер тад имамо штанд где излажемо. Како је породичан посао и како се наслеђује с колена на колено, надам се да ће и мој син заволети уз мене и наставити да се бави овим послом“, сматра наш саговорник.

За опанчарски посао испевани су и стихови који се често чују у Мирослављевој малој радњи: „Опанчићи ситан вез дођи мала ал опрез“ .

ТопПрес

Опанци у малој занатској радњи у Клоки , фото: ТопПрес