На данашњи дан Немци бомбардовали Београд и убили 12.000 људи

На данашњи дан Немци бомбардовали Београд и убили 12.000 људи

Пре 77 година плаво београдско небо окупирали су авиони нацистичке Немачке. У четири налета немачки бомбардери засули су престоницу краљевине Југославије бомбама. Првог дана рата извршен је и културни геноцид над једним народом.
Тог 6. априла, рано у 6.30 часова, 234 бомбардера и 120 ловаца напали су Београд. Већину Београђана страшно бомбардовање прубудило је из сна, била је недеља.

Одлуку да се Београд разори 27. марта донео је лично Адолф Хитлер, разјарен вестима о демонстрацијама против потписивања „Тројног пакта“, и рушењу владе Цветковић-Мачек.

Наиме, под све жешћим притиском фашистичке Немачке, Влада Цветковић – Мачек је 25. марта 1941. године, у бечком дворцу Белведере, потписала протокол о приступању Југославије Тројном пакту (Немачка, Италија, Јапан). Своје незадовољство тим чином, слободарски и поносни народ, изразио је масовним демонстрацијама у свим градовима, па и мањим среским местима, 27. марта 1941. године.

Родољубива група официра истога дана извршила је пуч, збацила Владу Цветковић – Мачек и намесништво, на престо устоличила малолетног краља Петра ИИ Карађорђевића и образовала нову владу, са председником, генералом Душаном Симовићем на челу.

Изненађен развојем ситуације, Хитлер је на хитно одржаној конференцији са својим генералима, 28. марта 1941. године, донео одлуку о нападу на Југославију, с циљем да је разбије и уништи као државу. Одлука је позната под шифром “Подухват 25.”

Извршење задатка поверено је 4. ваздушној флоти под командом генерал-пуковника Александра Лера, а операција уништења Београда је носила назив „Страшни суд“ (Страфгерицхт).

Југословенску престоницу је од најезде јата Хителерових “флуг-цојг” формација бранио елитни Шести ловачки пук и јединице противваздушне одбране Ваздушне зоне Београд.

Нападачима су нанели знатне губитке, али у тој неравноправној борби, упркос срчаности наше војске, победу је однела фашистичка сила. У првим ваздушним борбама 6. априла погинула су двојица, а рањено је шест југословенских пилота.

Тим нападом Југославија је увучена у Други светски рат, иако су југословенске владе, и пре и после пуча, свим могућим средствима настојале то да избегну.

Немачка и њене савезнице Италија, Бугарска и Мађарска, напале су Краљевину Југославију без објаве рата.
Прецизан број жртава никада није утврђен, најчешће спомињана бројка убијених цивила је 2.274. Немачке процене говориле су да је жртава бомбардовања било између 1.500 и 1.700, док је премијер Енглеске Винстон Черчил у изјави за Радио Лондон изјавио да су Немци усмртили скоро 12 хиљада душа.

Већ у првом, од укупно четири таласа бомбардовања, тог дана, страдала је зграда број 14 на Косанчићевом венцу, тадашња Народна библиотека Србије.
Зграда је погођена запаљивим бомбама у 16 часова. Пожар је трајао неколико дана, а према речима становника који су живели у околини, рушевине су се пушиле месецима.

У званичном немачком документу који се односи на бомбардовање Београда, предоченом на послератном суђењу, Народна библиотека је означена као један од првих циљева.
И после свега, кратер на Косанчићевом венцу стоји и дан данас.

У библиотеци се налазило 1.300 ћирилских рукописа, од којих је око 100 рукописних књига било на пергаменту, затим 200 старих штампаних књига и инкунабула, повеље, богата збирка млађих рукописа, непроучена збирка турских докумената о Србији и Београду, збирка писама значајна за политику, културу и књижевну историју, збирка старих карата и слика, око 300.000 примерака часописа и књига.

Нестали су и комплети свих српских часописа, аламанаха и календара, као и збирка српских и страних новина.

ТопПрес/ Извор: Мондо

KOMENTARI