Од 15. маја слободан извоз брашна, домаће тржиште снабдевено

Од 15. маја слободан извоз брашна, домаће тржиште снабдевено

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић рекао је данас да је Влада донела одлуку о слободном режиму извоза брашна од 15. маја и додао да неће бити корекције цене тог производа.

„Влада Србије је на данашњој седници донела одлуку о извозу брашна. Више нема ограничења. Та одлука ступа на снагу 15. маја“, рекао је Недимовић за Танјуг.

Он је указао да је до сада важила квота од 23.000 тона месечно за извоз брашна.

„Имамо довољно брашна у Србији, Србија није угрожена са овом намирницом тако да брашно иде на слободни режим какав је био пре 8. марта“, објаснио је Недимовић.

Упитан за цену брашна, рекао је да је цена утврђена на основу владине уредбе.

„Цена је утврђена наредних 60 дана. Неће доћи до корекције цене брашна“, поручио је он.

„Укидање ембарга на извоз брашна добра вест, али да се губитак не може надокнадити“

Председник пословног удружења млинара и произвођача тестенина „Житоунија“ Здравко Шајатовић оценио је као добру вест одлуку Владе Србије о слободном извозу брашна.

Каже да је удружење то тражило од марта, те да је одлука добра, али да се губитак који је настао у међувремену не може надокнадити.

Шајатовић, наиме, у изјави Танјугу процењује да је за непуна два месеца забране изгубљено око 17 милиона евра, колико бисмо добили да је извезено 40.000 тона брашна.

„Не зависи откуп новог рода само од тих пара, мада би оне добродошле, јер питање је колико ћемо имати пара. Колико имамо – имамо, оно што не будемо имали покрићемо кредитима“, рекао је Шајатовић.

Додао је да се очекује да ће се власници нове пшенице мало уздржати од продаје, поучени искуством да после жетве расте цена пшенице.

Подсећа да је пшеница светски берзански производ и да је ситуација озбиљна због мање понуде Русије и нарочито Украјине, те напомиње да ће због смањене употребе минералних ђубрива можда и род бити мањи.

Шајатовић каже да ће наши млинови спремити складишта и примити све што им се понуди, да ће се откупљивати колико буде могуће и да ће откуп трајати целе године.

Подсећа да је извезено око 830.000 тона пшенице што је, сматра, мало и додаје да неколико стотина хиљада тона остаје за прелазне залихе.

„То је више него што је објективно требало и остаје баш због тога што је био забрањен извоз. Шта је ту, неће залихе пропасти“, каже Шајатовић.

Процењује да ће нови род пшенице бити око 2,7 до 2,8 милиона тона, каже да је доста засејано, те да се може очекивати просечан род на нивоу из последњих година.

Подсећа, међутим, да би слабија употреба вештачког ђубрива могла да утиче на приносе са чак 60 посто, али додаје да је тако и у другим земљама.

Шајатовић очекује да ће због светских прилика тражња за пшеницом и брашном бити све већа, те напомиње да је од 2020. светска тражња за пшеницом већа од производње.

„То је утицало да су цене расле. Мислимо да ће се то наставити“, каже Шајатовић и додаје да су прогнозе да у Украјини од 6,5 милиона засејаних хектара бар са два милиона хектара род неће моћи да се скине због ратних дејстава.

ТопПрес/  Извор: РТВ

KOMENTARI