Од болести срца и крвних судова најчешће се оболева и умире у Србији. Кардиоваскуларне болести годишње „потпишу“ више од 52.000 умрлица што нашу земљу сврстава на неславно треће место одмах после Русије и Украјине.
Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ од болести срца и крвних судова чешће умиру жене него мушкарци. Неславна статистика каже да од ове групе болести на сваких сат времена умре шест особа.
Све млађи оболеваљу
Заблуда је да од болести срца и крвних судова оболевају само старије особе из економски развијенијег друштва. Данас је старосна граница све нижа, ниједан становник планете није поштеђен без обзира где живио и каквог је социјално-економског статуса.
Бољом превенцијом и контролом главних фактора ризика – пушење, физичка неактивност и неправилна исхрана, могуће је спречити више од 50 одсто оболевања.
Према подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ током 2016. године од кардиоваскуларних болести умрло је 52.102 особе и то 28.314 жена и 23.788 мушкараца, а међу најчешћим оболењима је инфаркт срца.
И даље алармантне бројке
Предузете мере у Србији у последњих 10 година дале су резултате, те је стопа смртности од болести срца и крвних судова у паду, али су подаци и даље алармантни.
Председник Удружења кардиолога Србије проф. др Бранко Белеслин каже да Србија и даље припада земљама које су са високим кардиоваскуларним ризиком иако је последњих 10 до 15 година системски доста урађено да се смањи број умирање од ове групе болести отварањем ангио сала у целој Србији.
– Кроз отварање ангио сала у целој Србији направљена је добра мрежа и то је допринело да се смањи стопа смртности од инфаркта срца, али то је довело и до мањег инвалидитета после инфаркта миокарда. Функција срчаног мишића је више очувана уколико брзо реагујете и на време лечите инфаркт миокарда – рекао је Белеслин за Тањуг.
Он је појаснио да је захваљујући мрежи ангио сала које су отворене по целој Србији смањен притисак и на највећу здравствену установу – Клинички центар Србије који има три ангио сале.
Белеслин каже да је у КЦС-у годишње интервенисало у случају 1.300 до 1.400 инфаркта миокарда, а да се сада ради нешто више од 1.000 интервенција.
Не игноришите бол у грудима
Подсећа да је важно да се пацијент јави лакару за помоћ чим се појаве први симптоми болести као што су болови у грудима. Што пре пацијент стигне до лекара то ће више мишића бити сачувано, а самим тим ће и опоравак пацијента и квалитет његовог живота и његово лечење бити лакше.
Белеслин појашњава да су пацијенти који су преживели инфаркт миокарда у већем ризику да поново добију инфаркт и зато је важна превенција – да пацијенти пију редовно терапију, ригорозно контролишу холестерол, крвни притисак, телесну тежину, правилно се хране, да су физички активни.
Болести срца и крвних судова су међу водећим у свету по смртности. Годишње од њих умре око 17,5 милиона људи, а процена СЗО је да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона људи.
Радио све као да жели инфаркт
Баш на дан када се обележева Светски дан срца, Борислав Лубрадић (51) из Београда борио се за своје срце. Успео је да преживи инфаркт у 41 години, променио неке ружне навике и научио да ослушкује свој организам.
– Знам да сам ја био највећи кривац за све што ми се догодило. Као и сваки млад човек нисам ни размишљао о свом здрављу. Ни код лекара нисам одлазио. Пушио сам, нисам се бавио никакавом физичком активношћу, нездраво и нередовно сам се хранио. Најгоре од свега је што сам у младости био спортиста и онда сам напрасно престао да се бавим било каквом физичком активношћу. На све то имао сам и генетске предиспозиције, због којих сам још са 25 година требао да водим рачуна о свом здрављу – испричао је Лубрадић у недавној исповести „Блицу“.
ТопПрес/ Извор: Танјуг, Блиц