Улицама широм Србије одзвањају псовке, викање, претње „Што прелазиш улицу ван пешачког прелаза? Немој да ти изађем из кола“, као и стално гунђање пешака „Сад ја треба да ходам најмање 500 метара јер нигде нема зебре“. Велики број љутих возача, као и оних без превозног средства, не зна да људи имају право да пређу улицу ван пешачког прелаз. То се односи и на магистралне путеве!
Многим возачима се дигне коса на глави кад виде пешака који планира да пређе улицу тамо где није обележено. А, кад виде оне који њом ходају, побесне. Небројано пута се деси да изговоре најнепријатније речи које постоје. Неретко се догоди и да физички нападну пешака.Не знају да пешак прелази тамо где му је дозвољено, без обзира на то што није обележено.
ПЕШАК СМЕ ДА ПРЕЂЕ УЛИЦУ ВАН ПЕШАЧКОГ ПРЕЛАЗА
– Уколико је раздаљина између два пешачка прелаза већа од 100 метара пешак не мора да га користи. Значи, дозвољено је прелажење коловоза ван пешачког прелаза на оним местима где су пешачки прелази удаљени најмање 100 метара – објаснио је за Телеграф.рс Милан Вујанић проф. др редовни професор Саобраћајног факултета Универзитета у Београду.
Посебно изненађује што пешак сме да прелази улицу ван пешачког прелаза на било ком путу.
– Пешак сме да прелази и магистрални пут ван зебре. Они једино не смеју да буду на ауто-путу – додао је проф. др Вујанић.
Само на један начин пешак сме да буде на путу ван пешачког прелаза.
– Прво мора да се увери да нема возила, а уколико га има, мора да га пропусти. Возач у таквим ситуацијама није у обавези да пропусти пешака – изјавио је за Телеграф.рс, Дамир Окановић директор Комитета за безбедност саобраћаја.
„Неспоразум“ између пешака и возача настао је због тога што „обе стране“ не познају прописе. То може да доведе, као што и јесте, до катастрофалних последица. Из тог разлога свакако да је боље да на улицама широм Србије, као и на путевима, има што више пешачких прелаза.
– У Београду постоји доста улица где нема пешачки прелаз, а требало би га исцртати и испројектовати – наговестио је Окановић.
На Новом Београду у Улици Милентија Поповића код Сава Центра, велики број људи прелази улицу где нема пешачког прелаза. То раде јер до станице треба да препешаче око 300 метара. Многи од њих ни не знају да је то дозвољено.
Већи проблем је тај што ни возачи то не знају. Очекују пешаке само на зебри и возе брже него што је прописано. Чак и кад виде пешаке не успоре, јер мисле да су они бахати и несавесни.
Потенцијална несрећа може да се реши исцртавањем зебре, а овај пример је само један у мору истих.- Градски секретаријат за саобраћај може на било чији захтев да обележи пешачки прелаз уколико постоји потреба јер има више пешака на том делу пута – казао је Милан Вујанић проф. др редовни професор Саобраћајног факултета Универзитета у Београду.
Саобраћајне несреће свакодневне су у Србији. У некима људи изгубе живот, у другима буду лакше или теже повређени. У сударима учествују и пешаци. Некад их и они изазову.
Познавање и поштовање саобраћајних прописа спречава трагедију на путевима. Зато надлежни стално апелују да их се возачи и пешаци придржавају.
ТопПрес/ Извор: Телеграф.рс, Ивана Влајковић