Песак из Сахаре у кишним капима у Србији

Песак из Сахаре у кишним капима у Србији

На поједине делове Европе, па и Србије, јутрос је пала прљава или обојена киша „обогаћена“ песком који је до Балканског полуострва стигао из највеће пустиње на свету – Сахаре.

„Ова појава се јавља једном до три пута годишње у пролеће или јесен, када су јужна струјања из северне Африке јака, а циклогенеза интезивна над Медитераном – добитна комбинација за појаву обојених падавина“, говори за ББЦ на српском професор Владан Дуцић са Географског факултета у Београду.

Песак из Сахаре до Србије стиже помоћу ветрова, облака и напослетку кише, али да би се то догодило, потребно је да се поклопи више фактора.

Све почиње на северу Африке, близу Средоземног мора, појавом дуготрајних и интензивних ветрова, довољно снажних да подигну велику количину прашине и ситног песка у више слојеве атмосфере.

Честице прашине и песка се затим висинским струјањима преносе ка циклону – пољу ниског ваздушног притиска, који се углавном налази у Медитерану, а потом и ка Балканском полуострву.

„Нама тај песак стиже, не у приземљу, него на неколико километара висине, обично при јаком југозападном и јужном струјању“, објашњава Дуцић.

Пре него што се излучи у виду прљаве или блатне кише, ваздушне масе које носе сахарски песак улазе у облачни систем.

„Тај песак служи онда као језгро кондензације за кишну кап и онда заједно са њом пада на тло и практично боји површину“, истиче професор.

Међутим, обојене падавине се не излучују све време, већ углавном то буде на почетку, док их касније замени обична киша која спере остатке, па се тако често ни не примети ништа неуобичајено.

Уколико је ипак падао кратак пљусак на површини тла, аутомобила или других објеката остаје само жути или црвени талог.

Дуцић каже да овакве кише, првенствено због хемијског састава песка – силицијум-диоксид, „не би требало да остављају никакве последице“.

„Он је интертан и не ствара никаква корозивна једињења“, истиче климатолог.

При јаким јужним струјањима долази до повећања ових честица у ваздуху, што, додаје, „евентуално може да смета астматичарима“.

„Али то су екстремне ситуације“, каже.

Оваке појаве су поред Балканског полуострва, забележене широм Средоземља и у различитим деловима западне Европе.

На простору Краљевине Југославије, додаје професор, ова киша жуте боје, која се још назива и блатњава киша – први пут је званично регистрована на метеоролошким станицама маја 1933. године.

Пустињски песак погоршао квалитет ваздуха у Београду

Данас је дошло до наглог пораста концентрације суспендованих честица ПМ10 на целој територији Београда што је индекс квалитета ваздуха сврстало у категорију јако загађеног, саопштио је Градски завод за јавно здравље.

Анализом концентрација других загађујућих материја, пре свега суспендованих честица ПМ2,5, метеоролошких података као и обиласком терена утврђено је да је узрок наглог погоршања квалитета ваздуха транспорт загађења са великих удаљености.

У Београд је стигла ваздушна маса која је са собом донела сахарски песак, а најзначајнија карактеристика ове врсте загађења јесте нагли скок концентрација суспендовних честица ПМ10, док су остали параметри укључујући суспендоване честице ПМ2,5 као и гасовите загађујуће материја на значајно нижем нивоу што није случај када загађење потиче из локалних извора антропогеног порекла.

Ово потврђује чињеницу да поред антропогених постоје и природни извори загађења ваздуха као што су трансфер пустињског песка на велике удаљености, шумски пожари, ерупције вулкана и друго.

Осим тога указује се и на значајан утицај метеоролошких феномена како на локалном тако и на глобалном нивоу.

Важно је напоменути да и поред тога што је погоршање квалитета ваздуха изазвано природним процесима, позивају се грађани да се придржавају здравствених препорука придружених уз категорију јако загађен ваздух које се налазе на интернет страници беоеко.цом.

На истој адреси могуће је информисати се о актуелном стању квалитета ваздуха, наводи се у саопштењу ове институције.

Вуковић: Загађењу ваздуха допринео сахарски песак

Ваздух у Београду је јутрос, према подацима сајта Беоеко, био јако загађен, а према речима професорке са Пољопривредног факултета Ане Вуковић томе је допринела обојена киша обогаћена песком из Сахаре, која је падала јутрос у појединим деловима Србије.

Вуковић је рекла за Танјуг да се обојена киша и раније јављала у нашој земљи и навела да је циклон, који се формирао на северозападу Африке, подигао песак из Сахаре, а западно струјање изнад Европе донело до наших крајева.

Она је додала да се загађење види у повишеним ПМ 10 честицама.

„Он је опасан за осетљиве групе у тренутку када се депонује. Неко ко има повећане алергије на то, ако је напољу и удише га, може имати неке последице, али за сада нема великих опасности од тога“, рекла је Вуковић.

Истакла је да се и сутра очекује нови талас песка из Сахаре, али да је могуће да ће он заобићи Србију због уплива хладног ваздуха.

„Очекује се сутра нов продор сахарског песка, јер тај циклон који га је подигао, наставља да путује ка истоку и требало би да пређе Италију, али је врло могуће да ће нас спасити тај уплив хладног ваздуха“, казала је Вуковић.

Навела ја да честице песка из великих извора као што је Сахара, могу да пређу и до Јужне Америке, а некада, каже, долази до струјања која у високим слојевим атмосфере прелазе веће раздаљине.

„Доста песка у атмосфери део је неког природног циклуса. Имамо и на Исланду велике изворе песка, што је значајан извор песка који долази до Енглеске, али то је још увек у процесу истраживања“, рекла је Вуковић.

ТопПрес/ Извор: Танјуг

KOMENTARI