Уколико направе прекршај у области рада или трговине, привредници у Србији могу да склопе споразум са инспекцијом о његовом признавању и на тај начин сами себи преполове казну, као и у случају кршења саобраћајних прописа. Признавање прекршаја се може применити одмах код тржишне и инспекције рада, али многи привредници не знају за ту могућност, па је ни не користе, каже за „Новости“ Бранко Ружић, министар државне управе и локалне самоуправе.
Према његовој оцени, ово је алат за „добру привреду“, јер битним смањењем казне за прекршаје развијаће се партнерски однос с добром привредом, а репресивне механизме требало би, по његовом мишљењу, сачувати за оне који су свесно у сивој зони.
Овако растерећујемо и прекршајне судове који аутоматски постају ефикаснији у решавању осталих предмета који се успешно спроводе и не застаревају – каже Ружић. – За ову реформу важни су нам и људи, јер они носе реформе, а то су наши инспектори, зато ће капацитет инспекција у људском и материјалном смислу остати приоритетно поље рада Министарства државне управе.
Међу прекршајима за које се казне могу преполовити, а у надлежности су тржишне инспекције, јесу продаја робе ван објекта, без декларације, ако предузетник не води евиденцију промета на потпун и прописан начин, ако не истакне цене или када не истакне радно време или га се не придржава. Што се тиче инспекције рада, ту су, између осталих, прекршаји када предузетник не донесе програм вишка запослених, ако одреди прековремени рад супротно Закону о раду, ако не дозволи коришћење плаћеног одсуства
– Уместо досадашњих вапаја привредника да их инспекције не посећују по 11 пута годишње и да их различити инспектори контролишу за исту ствар, прошле године је у просеку привреднике посетила једна инспекција и то свега једанпут – истакао је министар.
Применом оваквог начина размишљања и рада забележено је више од 3.000 службених саветодавних посета у прошлој години, изречено 8.000 превентивних мера, не казнених, а привредници су се 650 пута сами оценили, док су инспектори 25.000 пута најавили привредницима надзор. Број ванредних надзора сведен је на 30 одсто, док се 70 процената обавља по редовној процедури сходно плановима који су јавни и са којима се привредници могу упознати. Резултати инспекција више се не мере бројем написаних и наплаћених казни, већ бројем привредника који послују у складу са законом.
– Радили смо на још једној важној промени у раду и перцепцији инспектора – стварању баланса између кажњавања и саветовања инспекција – каже министар. – Сада фокус стављамо на превентивно и саветодавно поступање. Репресивне мере и казне су усмерене на оне који закон с предумишљајем крше, док су инспектори добрим привредницима саветодавци
ПЛАТЕ ИНСПЕКТОРА
Поред броја инспектора и недостатка опреме, један од горућих проблема у њиховом раду су и ниже плате с обзиром на услове рада и ризике у послу. Зато се МДУЛС заложио да се инспекторима на локалу омогући корективни коефинцијент који може да донесе повећање плата и до 20 одсто.
– Надам се да ће то бар мало исправити неправду, допринети да положај инспектора буде побољшан и да ће у коначном утицати и на њихову мотивисаност да реформу изнесу до краја – истиче Ружић.
ТопПрес/ Извор: Вечерње новости, Ј.Ж.Скендерија