Бајина Башта- Кад су Турци по Србији узимали данак, палили манaстире и уништавaли све што је српско, у густој шуми, у скиту Светог Ђорђа и манастиру Рача, монаси су преписивали црквене књиге. Рачанска преписивачка школа формирана је у другој половини 17. века и 1642. године појављује се први рукопис Киријака Рачанина.

Свака преписана књига тада је помагала одржавање богослужења, а оно је затим држало српски народ на окупу. Рачани су први који преписују народним језиком, а Гаврил Стефановић Венцловић први је који разликује слова ч, ђ и ћ скоро сто година пре Вука Караџића. Зато и не треба да чуди што ће управо у Рачи нићи јединствен објекат у Србији, назван Музеј ћирилице.

“За Музеј ћирилице смо изабрали зграду старе школе која се налази на путу ка чувеном манастиру Рача. Она је одавно без ђака, а грађевина је таква да је јако погодна за претварање у музејске намене. Планирамо да ту буде стална поставка о историјату ћирилице и значају Рачанске преписивачке школе. Биће организоване радионице и програми за посетиоце који би подстакли додатне активности у истраживању српског језика и писма”, рекао је за РИНУ Синиша Спасојевић, оснивач и оранизатор “Ћирличне баштине”.

У општини Бајина Башта последњих година посебна пажња поклања се баш ћирилици. То је једина општина која је националном писму посветила читаву манифестацију која се традиционлано одржава крајем маја, а познато је да ће у њеном центру нићи и једини Парк ћирилице.

“То су пројекти од националног значаја, а за те намене издвојена су и финансијска средтсва из локалног буџета. Општина Бајина Башта истиче се као водећа по улагању напора за очување ћирилице и побољшање њеног статуса. Свакако у реализацији свих ових идеја очекујемо и помоћ државе. У оснивању Музеја ћирилице велику подршку имамо од директора Историјског архива из Ужица Жељка Марковића, који је члан Националног савета за културу “, каже Спасојевић.

У Националном савету за културу покренута је, а затим и прихваћена иницијатива да у годишњи програм уђе предлог за оснивање Музеја ћирилице у Рачи. Идеја је да општина Бајина Башта обезбеди средства за почетак радова, а да држава буде његов оснивач. Тај предлог ће у наредном периоду бити изнет пред Владу Србије.

Смештен у величанственом пределу у близини манастира Рача и НП Тара очекује се да ће поред културног значаја, Музеј ћирилице имати и велики туристички потенцијал и добру посећеност.

ТопПрес/ РИНА