Потрошачима мора све да буде јасно

Потрошачима мора све да буде јасно

Пише  да шећера има, али не и колико. То више неће бити могуће на декларацијама намирница. Правилник о декларисању, означавању и рекламирању хране „наређује“ произвођачима да од средине године на етикетама својих производа морају да истакну састав, али и количине. Нутритивне вредности морају бити разумљиве и „српским језиком“ објашњене потрошачима. За поједине замене састојака предвиђена је и величина слова којима се та промена назначава. Потрошачи се надају да ће ситне и нејасне декларације за чије је читање често потребна лупа – напокон отићи у прошлост.

Циљ новог правилника о декларисању хране је боља информисаност потрошача, али се њиме уређује и одговорност привредника у пословању са храном. Тако ће произвођачи од 15. јуна морати да наведу енергетску вредност, али и количину масти, засићених масних киселина, угљених хидрата, шећера, протеина и соли. Можда највећа предност нових нутритивних етикета јесте та што ће бити јасне свим потрошачима.

– Примера ради, према Правилнику на нутритивној декларацији више није могуће наводити натријум, уместо тога, обавезно се на декларацији производа наводи садржај соли – кажу за „Новости“ у Министарству пољопривреде. – Код сухомеснатих прерађевина, уз назив производа мора да се наведе и информација о додатој води. У случају прерађевина који се производе од комада меса, дела или целог трупа, са костима или без њих, назив хране треба да садржи навод о присутности воде, уколико додата вода чини више од пет одсто тежине готовог производа а није технолошки оправдана. Ова информација се обавезно наводи уз назив производа на декларацији, а може да се понови и на рекламном делу амбалаже.

Ако произвођач у прерађевине додаје протеине, као што су албумин, колаген или казеин различитог животињског порекла, онда уз назив производа треба да наведе ове протеине заједно са именом животињских врста од којих су добијени.

– Уколико је неки сaстojaк, зa кojи крајњи пoтрoшaч oчeкуje дa сe уoбичajeнo кoристи или дa је прирoднo присутан у тој храни, зaмeњен другим сaстojкoм, произвођач мора у списку сaстojaк да наведе ту кoмпoнeнту кojа je упoтрeбљeна као дeлимична или пoтпуна зaмeна – истичу у Министарству пољопривреде. – То мора да буде наглашено близу имена прoизвoдa, употребљавајући слова чија је висина најмање 75 одсто висине слова назива производа.

Овим правилником се, наиме, бришу ситна слова за одређене детаље на декларацијама. Читање састојака производа је протеклих година било проблем и потрошача са одличним видом јер су ситним словима „скривани“ одређени састојци.

ОДЛАГАЊЕ ПОД ПРИТИСКОМ

ХРАНА која је произведена, упакована у амбалажу и декларисана пре 15. jуна, без нутритивне декларације, моћи ће да се нађе у промету до 31. децембра. Намирнице које ће бити произведена после 15. jуна морају да буде декларисане у складу са новим правилником.

Ови рокови, међутим, наишли су на негодовање Удружења потрошача, који истичу да ће због притиска произвођача хране, потрошачи до краја године остати без информација о саставу производа, као и количини масти, шећера и соли који она садржи.

ТопПрес/ Извор: Вечерње новости, М.Н.С

KOMENTARI