Рајић: Упркос суши, ова година изузетно добра за пчеларе

Рајић: Упркос суши, ова година изузетно добра за пчеларе

Упркос суши, ова година је донела пуно меда, посебно када говоримо о багремовом меду који је за пчеларе најважнији, па због тога што га има доста, малопродајна цена није знатно промењена, али је цена у откупу на велико нижа него прошле године, каже за Танјуг председник Београдског удружења пчелара Станко Рајић.

„За разлику од претходних година ова је била и више него добра година, не могу да кажем рекордна али близу тога“, каже Рајић и додаје да када година почне добро и њен преостали део је добар.

Што се тиче извоза Рајић је казао да је тренутно стање мировања јер још нико није изашао са јасном ценом, па то код пчелара оставља сумњу.

Он је додао да је Савез пчеларских организација Србије пре две године пустио у рад погон за откуп и прераду меда у Рачи, а са идејом да се већина меда произведеног у Србији откупи и пласира на иностраном тржишту преко тог погона, како би се, како истиче, што је постигла што је могуће виша цена.

Због појаве и све већег присуства фалсификованог меда на тржишту, Рајић каже да се годинама уназад улажу изузетни напори да се то сузбије и да је хемијска анализа меда једини сигурни и прецизни показатељ.

„На Светском конгресу меда у Канади, 2019. чак 40 одсто узорака меда је било неисправно. Обичном грађанину је јако тешко да процени да ли је мед прави, и без хемијске анализе то је јако тешко“, каже Рајић.

Додаје да Београдско удружење пчелара у Центру за испитивање намирница сваке године ради хемијску поленску анализу меда из малих урбаних пчелињака сваке године и тако добију потврду да је мед беспрекорно чист.

„Београдско удружење пчелара се бави и убраним пчеларством, мед који тренутно врцамо је мед из кошница које се налазе на крову ове зграде Навигатор на Новом Београду. Имамо на још неколико локација тако мале пчелињаке и сваке године радимо хемијску анализу и поленску анализу у Центру за испитивање намирница који је овлашћена лабораторија“, објаснио је Рајић.

Он истиче да се сваке године добија сертификат, који је, према његовим речима, веома скуп, али који потврђује да је мед беспрекорно чист.

Додаје да се чист мед кристалише, као и да не би требао да буде потпуно прозиран, већ благо мутан и да су то неке две ствари које грађани могу да уоче.

„Кристалисан. То му је природно својство, фалсификатори још нису успели да направе кристалисан мед. Багремов се тешко кристалише, али сви остали зависно од процента глукозе и фруктозе у себи, неки брже или нешто касније али сигурно. Такође, иако није сасвим сигуран показатељ, тегла мора да буде замућена, мед треба да буде мутан, не онако – стакласт, потпуно чист“, каже Рајић.

Рајић је казао и да је број професионалних пчелара јако мали, да је највише хобиста као људи који у пчеларству уживају и имају производе за сопствене потребе, нешто мањи број је оних којима је, како каже, додатни извор прихода.

Он је додао да је потражња за осталим производима од меда релативно мала, да људи те производе користе тек код лечења, али да се они могу користити стално. Истиче да су пчеле као и остали инсекти који преносе полен изузетно значајни и у градској средини и да они из Удружења стално упућују апеле и дају смернице како да се њихов број одржи.

Наиме, предлажу такозвано „колажно кошење“ и препоручују „биљку на сваком прозору“, чак иако живите у згради.

„Не мора ливада поред зграде буде сва покошена, на нулу, могу да се направе стазице, а да се један део остави за полинаторе. Паркић иза кула на Ушћу је предивно направљен, посађено је различито медоносно биље и пуштен је коров да нарасте. Често добијамо одговор да је кошење због спречавања развоја крпеља, али и за њих се могу направити мамци у неким ћошковима, а у осталом делу оставити траву“, објаснио је Рајић.

ТопПрес/ Извор: Танјуг

KOMENTARI

TOPPRESS: 0
DISQUS: 0