Због санкција Русији, Немачка привреда све више трпи. Осим недостатка уља, брашна и тестенина, несташица је ексера и шрафова.
Због повећања цена материјала за грађевинаре неки пројекти су обустављени. Градитељи у Србији за сада не планирају прекиде радова, али су нове инвестиције неизвесне.
Попут бумеранга, санкције Русији вратиле су се Немачкој. Заустављене су испоруке ексера и шрафова, па су радови на бројним градилиштима доведени у питање. Ситуацију компликују и све више цене арматуре, челика, битумена, алуминијума…
„Многи грађевински извођачи покушавају да скок цена пребаце на налагодавце односно фирме које су их унајмиле. То не иде тако лако, па се многе грађевинске фирме питају да ли ће због наглог скока цена сировина бити принуђене да зауставе неке пројекте или да оду у банкрот јер неће моћи да исфинансирају мањак у финансирању у изградњи неког пројекта“, каже дописник РТС-а из Немачке Ненад Радичевић.
Радови на великим инфраструктурним пројектима у Србији се, за сада, несметано обављају, али су трошкови далеко већи од планираних.
„Ми смо фирма која се бави изградњом путева и основне компоненте које се користе за прављење асфалта су нафтни деривати – битумен, нафта, мазут… Несташице нема, стабилно је снабдевање, али цене су повећане. Имамо проблема са повећањем цене метала која је драстично порасла“, истиче директор „Путева Ужице“ Владан Стаменић.
„Биће кашњења у завршетку радова“
Грађевинари у Србији кажу да је немогуће предвидети колико ће их градња коштати због готово свакодневног поскупљења грађевинског материјала.
Како се у домаћим компанијама производи само четвртина онога што је потребно за зидање, грађевинска индустрија је високо зависна од увоза.
„Актуелана градилишта не могу да буду завршена само са материјалима који се производе у Србији. Биће кашњења у завршетку радова и објеката и сасвим извесно ће то утицати на крајњу цењу према купцима. На пример, ми имамо у Србији један погон за производњу арматуре који произведе 10.000 тона арматуре месечно, а потребе у овом тренутнку су између 50.000 и 60.000 тона“, објашњава директорка пројекта „Нови Дорћол“ Душица Гаковић.
Грађевинска и металска индустрија готово свуда зависне од увоза
Током прошле године Србија је за грађевинску и металску индустрију више извезла него што је увезла каблова, плоча и лимова, али је зато далеко више у иностранству куповала него што је продавала жице од бакра, челичне конструкције, зидарске опеке, ексере, вијке, навртке, производе од минералних материјала, цемент…
„Када говоримо о одређеним материјалима за грађевинску индустрију у Србији, то генерално није висока технологија, може се тржиште Србије прилагодити, да оно крене са производњом. Капацитет имамо, као што смо имали капацитете у хемијској производњи када је била пандемија, али је чињеница да је то јако тешко урадити у кратком року“, каже Бојан Станић из Привредне коморе Србије.
Истиче да ће, у зависности од процена колико ће криза трајати, вероватно бити донета одлука да дође до одређене преоријентације производње.
Грађевинска и металска индустрија су готово свуда у свету зависне од увоза сировина.
Русија је, на пример, велики извозник алуминијума, али је за петину своје производње користила руде из Аустралије. Због сукоба у Украијини ова земља је забранила извоз глинице у Русију.