Тамјан је један од најстаријих познатих мириса на свету. Његов мирис нас најчешће подсећа на верске обреде, али ова мирисна смола поред религијских има много ширу примену – користи се у производњи парфема, у ароматерапији, козметици, традиционалној медицини.
Порекло и станиште
Тамјан је ароматична смола тамјановог дрвета из рода Босвелија које расте широм Азије и Африке. Постоји пет главних врста Босвелије које производе прави тамјан. Смола из сваке од пет врста посебно се категорише у зависности од времена бербе. Смола се ручно сортира по квалитету.
Дрвеће почиње да производи смолу после осам до 10 година. Дрво се засеца два до три пута годишње, а последње сакупљање обично даје најбољу смолу. Уопштено говорећи, што је смола мање провидна, то је квалитет бољи. Познаваоци тамјан разликују по чврстоћи зрна, јер је квалитетан тамјан мек попут пластелина. Најквалитетнији је такозвани бели тамјан.
Дрвеће босвелије се највише узгаја у Судану, Етиопији, Арабији и Индији, а посебно је цењен онај из Сомалије, Јемена и Омана.
Вредан попут злата
Паљење тамјана у сврху прочишћења и лечења веома је старо, готово у свим религијама, као и паљење у част неке особе или божанства и у култу мртвих. Због његове реткости и пријатног мириса често му се придају животворна својства, а његово жртвено паљење представља посебну почаст ономе коме се приноси.
Тамјаном се трговало још пре 5.000 година на Арабијском полуострву и у северној Африци где је био вредан попут злата, а стари Египћани су га посебно високо ценили због његове употребе у храмовима и приликом мумификације (балсамовања).
Мојсије је тамјан добио од Бога
Кађење тамјаном симбол је молитве Богу јер се душа узноси ка небу као што се диже дим од тамјана, али он означава и само присуство божјег духа који наслађује наше душе.
Тамјан је један од мириса који се спомињу у Старом завету, где се наводи да се користио у Скинији, према упутству које је Мојсије, како се наводи, добио од Господа, а користио се за кађење и доводио у везу са Светињом над Светињам.
Мудраци са Истока су новорођеном Исусу даривали тамјан
Један од дарова које су мудраци са Истока донели новорођеном Христу, уз смирну и злато био је и тамјан.
Тамјан се у хришћанству у обредне сврхе употребљава од IV века. Пракса кађења продрла је у живот хришћанске цркве најпре на Истоку и то у почаст цару, а касније и у литургију. На западу се кађење тамјаном у литургији уводи тек у VII веку.
Тамјан као лек
Према ајурведи, свакодневно кађење тамјаном у кући доноси добро здравље свим укућанима. Од давнина се користио на Блиском истоку за одржавање здравља усне шупљине. Тамошњи људи имају обичај да жваћу смолу тамјана, због бољег здравље зуба и десни, јер има антимикробна својства и спречава инфекције.
У ајурведској медицини, индијски тамјан користи се већ хиљадама година за лечење артритиса, зацељивање рана, јачање женског хормоналног система и заштиту од патогених микроорганизма, док се у кинеској традиционалној медицини користио као лек који побољшава циркулацију и смањује бол код лепре, гонореје и пацијената који болују од рака.
У нашој народној медицини тамјан су углавном жвакали како би одржали здравље усне дупље. Тамјан се стављао на зуб који боли, а понајвише је коришћен за растварање камена у бубрегу.
На Западу, тамјан је највише познат по својим антиупалним својствима. Босвелијске киселине су најважнији састојак тамјана и имају снажно антиупално дејство и ефектно ублажавају бол узрокован артритисом, а не узрокују нуспојаве.
Осим тога, тамјан побољшава циркулацију и доток крви кроз вене и артерије оштећене упалом, што додатно помаже зглобовима угроженим артритисом. Његово моћно антиупално деловање помаже и код Хронове болести и цисти.
Потврђено је да екстракт тамјана, тамјанов ацетат, смањује неуролошка оштећења, олакшава депресију и напетост, спречава болести крвних судова и смањује ниво лошег холестерола.
Угрожен опстанак
Међународна унија за заштиту природе је 1998. године упозорила да је једна од примарних врста тамјана,Босвелија сакра, „скоро угрожена“. Дрвеће тамјана није обухваћено Конвенцијом о међународној трговини угроженим врстама дивље фауне и флоре, али стручњаци тврде да све врсте Босвелије испуњавају критеријуме за заштиту јер им прети губитак станишта и прекомерна експлатација.
Већина Босвелија расте у суровим, сушним регионима захваћеним сиромаштвом и сукобима. Берба и продаја смоле са дрвета је, нажалост, једини извора прихода за становнике ових предела.
TопПрес/ Извор: РТС