Шта представља ЈПП и како ово партнерство функционише у Тополи?

Шта представља ЈПП и како ово партнерство функционише у Тополи?

Власт на локалном нивоу је одговорна за обезбеђење адекватне инфраструктуре, као и квалитетних јавних услуга на својој територији. Како буџетска средства често нису довољна, долази до потребе за привлачењем приватног капитала који би се усмерио у различите развојне пројекте који су од јавног значаја. Јавно-приватно партнерство (ЈПП) се најчешће дефинише као дугорочна сарадња између јавног и приватног сектора са циљем побољшања ефикасности и квалитета у спровођењу јавне услуге. Законска регулатива која регулише ову област прописује да код ЈПП приватни партнер може да преузме велики број послова из надлежности локалне самоуправе, а све у циљу обављања локалних јавних услуга. Имајући у виду да сваки пројекат ЈПП има одређен (и често значајан) утицај на грађане са територије где се спроводи, укључивање организација цивилног друштва (ОЦД), експерата, академије и грађана у процесе који прате планирање, израду, имплементацију и надзор оваквих пројеката је од изузетног значаја.

Различита истраживања показују да добро и ефикасно управљање (поготово на локалном нивоу) није могуће уколико не постоји оснажено цивилно друштво које, заједно са јавним властима, учествује у свим важним одлукама које имају утицај на њихов живот.

Стање у области ЈПП у Општини Топола

Општина Топола има 5 одобрених предлога пројекта ЈПП. Сви пројекти су уговорени и налазе се у различитим фазама имплементације.

 

Фото: Институт за територијални економски развој

У складу са стратешким циљевима Општине Топола да на најефикаснији начин регулише одређене потребе у области комуналних делатности, као и чињенице да општина није могла да одвоји финансијска средства за потребну инфраструктуру и људске ресурсе, представници локалних власти су одлучили да различите комуналне делатности (расвета, отпад, превоз, одржавање гробаља), повере јавном партнеру, сходно Закону о ЈППК и Закону о комуналним делатностима. Сви пројекти ЈПП који се спроводе у Општини Топола су имали сличан модалитет припреме и дефинисања пројектне идеје, као и процеса уговарања.

Примера ради, први пројекат који је имао за циљ успостављање јавног превоза на одређеним локацијама је прекинут, јер се приватан партнер, због неисплативости инвестиције, повукао. Општина Топола је поверила нов уговор другом партнеру, уз плаћање субвенције из буџета општине, како би посао био финансијски исплатив за приватног партнера. Пројекат ЈПП који регулише област одржавања гробаља је такође имао одређене препреке у току спровођења. Наиме, становници месних заједница који су покривени овом услугом нису били консултовани у фази планирања пројекта ЈПП, а нису били ни у довољној мери информисани о различитим аспектима овог пројекта, нпр. о увећаним износима накнаде за ову услугу. Као резултат, одређени број грађана избегава наплату рачуна, што приватног партнера доводи у ситуацију да инвестиција не буде финансијски исплатива.

Оваква ситуација у највећем броју случајева доводи до раскида уговора између приватног и јавног партнера и прекида обављања комуналне услуге.

Фото: Институт за територијални економски развој

Институт за територијални економски развој (ИнТЕР) из Београда спровео је истраживање о тренутном степену укључености организација цивилног друштва у дијалог са јавним властима код пројеката ЈПП на локалном нивоу. Пројекат је подржан од стране Београдске отворене школе (БОШ), а финансиран од стране Европке уније. Од 2000. до данас, Европска унија донирала је више од 3.6 милијарди евра у Србији.

Средства су коришћена за подршку развоја, квалитета живота и реформи у следећим сферама: цивилна заштита, заштита од поплава и помоћ поплављеним подручјима, образовање, повезаност, заштита околине, здравствена заштита и заштита потрошача, култура, владавина права, локални развој, послови и привредни раст, јавна администрација, миграције, управљање јавним средствима, цивилно друштво и медији, социјална инклузија, омладина и спорт. ЕУ подршка је имплементирана кроз сарадњу са Владом Републике Србије.
Европска унија је донирала Србији више развојних средстава него сви други интернационални донатори заједно.

ТопПрес

Фото: Институт за територијални економски развој

KOMENTARI