Горњи Милановац, Брајићи – Кафана на Равној Гори у селу Брајићи, место је где су се Дража Михајловић
и Јосип Броз Тито срели, и очи у очи задњи пут разговарали 1941 године. Радомир Петровић тад је имао само четири године, али Титов долазак му је остао у добром памћењу.
,,Сећам се доласка Броза и коњице. Сећам се титовке и звезде на челу и коњаника који су носили кратка наоружања преко рамена.То је била цела свита која је стигла на Равну Гору. Ушли су у кафану и цео састанак одигран је иза затворених врата под велом тајне”, присећа се Радомир Петровић.
То што је Дражи, што би се рекло, дошао на ноге и на његов терен, Јосипа Броза
Тита могло је коштати живота, јер су појединци хтели да га ликвидирају.
,,Они који су били верни Дражи нису се либили да Титу направе проблем. Међу њима, како се прича, предњачио је такозвани Кинез, мали, здепасти човек, али јак као бик, који је, како су ми пренели стари, рекао “ја свој живот дајем за краља и отаџбину, и на само једну твоју реч ђенерале Дражо, лишићу Тита живота.“ А Дража му је на то одговорио да је Титу и његовој свити обећао да им неће фалити длака са главе и тако је и било”, за Глас западне Србије пренео је Петровић приче из прошлости.
Кафана у којој су Тито и Дража састанчили, остала је аутентична и својеврсан је споменик културе. Данас је затворена, а за власнике је много више од материјалне вредности.
Светозар Бајић из Теочина, наследник је овог историјског објекта и код њега су кључ и
катанац, али спреман је уколико неко жели да ради да му је уступи, али о продаји иако
је имао доста понуда – не размишља.
,,Ову кафану су отворили моји преци. Те 1941. године, кад су се Дража и Тито срели у њој, држали су је моји родитељи. Изгубили смо је у процесу национализације 1957.године. Ја сам се пуних 40 година борио да је вратим и успео сам. Кафану не бих продао ни за какве паре, јер то је моја дедовина, али уколико би неко желео да оживи ово место, могућ је договор”, каже Бајић.
У историјским списима се наводи да је састанак у кафани Бајића на Равној Гори, био
последњи Титов позив Дражи Михајловићу, да обједине све снаге у борби против окупатора и крену у заједнички поход. Уместо прихватања овог позива, како је написано, Дража Михајловић је неколико дана после састанка, издао наређење четничким одредима за напад на Врховни штаб и партизанске одреде у западној Србији.
ТопПрес/ Глас западне Србије